Регистрована 113. странка

„Нај­пре мо­ра­мо да раз­ја­сни­мо да је ме­ђу ових 118 пар­ти­ја увр­ште­но тек 47 но­вих од ка­ко је до­нет За­кон о по­ли­тич­ким стран­ка­ма 2009. го­ди­не. Оста­ле стран­ке, њих 71, ушле су у но­ву еви­ден­ци­ју ускла­ђу­ју­ћи се пре­ма но­вим од­ред­ба­ма. Пре­ма ста­рим ре­ги­стри­ма ко­ји во­де еви­ден­ци­ју од уво­ђе­ња ви­ше­стра­нач­ја у Ср­би­ји, би­ло је упи­са­но при­бли­жно 630 по­ли­тич­ких ор­га­ни­за­ци­ја”, ка­же за „По­ли­ти­ку” Бран­ко Ру­жић, ми­ни­стар др­жав­не упра­ве и ло­кал­не са­мо­у­пра­ве, у чи­јем ре­со­ру је ре­ги­стар по­ли­тич­ких стра­на­ка.

На­ша по­след­ња ре­ги­стро­ва­на пар­ти­ја је, уства­ри, 113. по­ли­тич­ки су­бјект ко­ји де­лу­је по За­ко­ну о по­ли­тич­ким стран­ка­ма, јер је у ме­ђу­вре­ме­но из ре­ги­стра из­бри­са­но пет ор­га­ни­за­ци­ја, али су им ред­ни бро­је­ви упи­са оста­ли „за­у­зе­ти”. По­ред то­га, две тре­ћи­не да­нас ре­ги­стро­ва­них стра­на­ка су ма­њин­ске, па и ова по­след­ња. Јaкa Ср­би­ја – Сил­не Срб­ско, упи­са­на 19. ју­ла, пар­ти­ја је сло­вач­ке на­ци­о­нал­не ма­њи­не са се­ди­штем у Кра­гу­јев­цу. У сва­ком слу­ча­ју, Ср­би­ја ви­ше ни­је фе­но­мен по бро­ју по­ли­тич­ких пар­ти­ја, јер су се су­се­ди по­тру­ди­ли да нас над­ма­ше. У ре­ги­о­нал­ним окви­ри­ма „по­бед­ни­ци” су Хр­ват­ска, ко­ја са око че­ти­ри ми­ли­о­на ста­нов­ни­ка има 167 ре­ги­стро­ва­них пар­ти­ја (тре­нут­но их је 17 пар­ла­мен­тар­них) и Бо­сна и Хер­це­го­ви­на, ко­ја са око 3,2 ми­ли­о­на гра­ђа­на има око 130 упи­са­них стра­на­ка. 

Је­дан од ва­жних раз­ло­га за пар­тиј­ску „по­пла­ву” у су­сед­ним зе­мља­ма си­гур­но је и ма­ли број по­треб­них пот­пи­са. Пре­ма на­во­ди­ма ме­ди­ја од про­шле го­ди­не, у Фе­де­ра­ци­ји БиХ још је на сна­зи за­кон из 1989. го­ди­не по ко­ме је за осни­ва­ње стран­ке по­треб­но 50 пот­пи­са, док је у Ре­пу­бли­ци Срп­ској до­нет за­кон по ко­ме је по­треб­но 500 пот­пи­са за ре­ги­стра­ци­ју по­ли­тич­ке пар­ти­је. У Хр­ват­ској је услов за ре­ги­стро­ва­ње – 100 пот­пи­са. У Цр­ној Го­ри, ко­ја има не­што ви­ше од 600.000 ста­нов­ни­ка, ре­ги­стро­ва­но је ок 50 стра­на­ка (10-ак је из­бо­ри­ло ме­ста у скуп­шти­ни), а за упис је по­треб­но 200 пот­пи­са. Дво­ми­ли­он­ска Сло­ве­ни­ја има ти­де­се­так стра­на­ка.

У Ин­ди­ји, ре­ци­мо, не­ки из­во­ри на­во­де да је тре­нут­но ре­ги­стро­ва­но око 1.850 пар­ти­ја на свим ни­во­и­ма, али са­мо се­дам де­лу­је на на­ци­о­нал­ном ни­воу. Пре­ма не­ким ме­диј­ским на­во­ди­ма, Бу­гар­ска има ви­ше од 170 ре­ги­стров­них пар­ти­ја, Грч­ка пе­де­се­так, Швед­ска 75. „Ви­ки­пе­ди­ја” на­во­ди да је Ру­си­ја 2012. го­ди­не има­ла ви­ше од 48, а исте го­ди­не у Сло­вач­кој је би­ла ре­ги­стро­ва­на 61 пар­ти­ја.

„По ме­ни, број упи­са­них стра­на­ка ни­је то­ли­ко ре­ле­ван­тан ко­ли­ко број стра­на­ка ко­је се ак­тив­но ан­га­жу­ју у по­ли­тич­ком жи­во­ту и ко­је мо­гу да до­при­не­су про­ме­на­ма у дру­штву. По­ка­за­ло се да Ср­би, као на­род, ипак те­же по­др­жа­ва­њу стра­на­ка ко­је око се­бе оку­пља­ју ве­ћи број гла­са­ча, па се ипак у Ср­би­ји го­во­ри су­штин­ски о ма­лом бро­ју ре­ле­вант­них стра­на­ка”, ис­ти­че Бран­ко Ру­жић.

Ср­би­ја је ипак би­ла ма­ло „свет­ско чу­до” 2012. го­ди­не, ка­да су у на­ци­о­нал­ни пар­ла­мент ушле чак 44 стран­ке и гру­пе гра­ђа­на. Тре­нут­но је у На­род­ној скуп­шти­ни за­сту­пље­но нај­ма­ње 30 по­ли­тич­ких ор­га­ни­за­ци­ја, ве­ћи­на са јед­ним, два или три пред­став­ни­ка. 

Ука­зу­ју­ћи да број пар­ти­ја за­ви­си, из­ме­ђу оста­лог, од усло­ва за ре­ги­стра­ци­ју и при­ро­де из­бор­ног си­сте­ма, Бо­јан Кла­чар, из­вр­шни ди­рек­тор Це­си­да, оце­њу­је да је увек до­бро да по­сто­ји по­ли­тич­ки плу­ра­ли­зам, да гра­ђа­ни има­ју што ви­ше оп­ци­ја за ко­је мо­гу да гла­са­ју, од­но­сно чи­је по­ли­тич­ке по­зи­ци­је же­ле да са­слу­ша­ју. Број стра­на­ка ко­је са­да има­мо, ка­же он, сам по се­би ни­је ни ве­ли­ки ни за­бри­ња­ва­ју­ћи, има­ју­ћи у ви­ду да има­мо око 6,7 ми­ли­о­на би­ра­ча. Чак је мо­гу­ће, ка­ко до­да­је, раз­ми­шља­ти и о олак­ша­ва­њу по­ли­тич­ког старт-апа, сма­њи­ва­њем бро­ја пот­пи­са за ре­ги­стро­ва­ње, уз ре­гу­ли­са­ње ста­ту­са ма­њин­ских стра­на­ка ка­ко би се спре­чи­ле зло­у­по­тре­бе.

Ако до то­га и не до­ђе, по­ли­тич­ко де­ло­ва­ње кроз по­кре­те је лак­ше и све по­пу­лар­ни­је. Раз­ло­ге за то, осим лак­шег ор­га­ни­зо­ва­ња, тре­ба тра­жи­ти и у на­ра­слом не­за­до­вољ­ству стран­ка­ма. Пре­ма ре­чи­ма Кла­ча­ра, то не­за­до­вољ­ство а у Ср­би­ји је да­нас на исто­риј­ском ми­ни­му­му и у по­след­ње две го­ди­не из­но­си тек се­дам од­сто. По­ре­ђе­ња ра­ди, у вре­ме пе­то­ок­то­бар­ских про­ме­на по­ве­ре­ње у стран­ке је из­но­си­ло 30 од­сто а 2005. би­ло је 22 од­сто. На­во­де­ћи по­дат­ке Це­си­да и Ин­сти­ту­та дру­штве­них на­у­ка из ис­тра­жи­ва­ња ра­ђе­них од 1996. го­ди­не, Кла­чар ука­зу­је да је, осим у ова два слу­ча­ја, по­ве­ре­ње у пар­ти­је увек би­ло ма­ње од пе­ти­не по­пу­ла­ци­је.

На­црт но­вог за­ко­на до кра­ја го­ди­не 

Ре­сор­ни ми­ни­стар Бран­ко Ру­жић ка­же да се раз­ма­тра ме­ња­ње За­ко­на о по­ли­тич­ким стран­ка ка­ко би се он још ви­ше ускла­дио са на­шим За­ко­ном о оп­штем управ­ном по­ступ­ку ко­ји је до­нео ре­во­лу­ци­о­нар­ну про­ме­ну у по­сту­па­њу упра­ве ка­ко из­ме­ђу се­бе, та­ко и са гра­ђа­ни­ма. „Ра­ди тог ускла­ђи­ва­ња, али и уна­пре­ђе­ња про­це­ду­ра осни­ва­ња стра­на­ка, при­сту­пи­ће­мо из­ра­ди На­цр­та за­ко­на до кра­ја го­ди­не. За­кон о оп­штем управ­ном по­ступ­ку је већ до­нео олак­ши­цу у тро­шко­ви­ма и вре­ме­ну осни­ва­ча стран­ке од пре го­ди­ну да­на, ка­да је до­не­та од­лу­ка да се при ре­ги­стра­ци­ји стран­ке не до­но­се и по­твр­де о упи­су осни­ва­ча у је­дин­стве­ни би­рач­ки спи­сак, већ са­мо из­ја­ва осни­ва­ча”, ка­же Ру­жић за наш лист.