Registrovana 113. stranka

„Naj­pre mo­ra­mo da raz­ja­sni­mo da je me­đu ovih 118 par­ti­ja uvr­šte­no tek 47 no­vih od ka­ko je do­net Za­kon o po­li­tič­kim stran­ka­ma 2009. go­di­ne. Osta­le stran­ke, njih 71, ušle su u no­vu evi­den­ci­ju uskla­đu­ju­ći se pre­ma no­vim od­red­ba­ma. Pre­ma sta­rim re­gi­stri­ma ko­ji vo­de evi­den­ci­ju od uvo­đe­nja vi­še­stra­nač­ja u Sr­bi­ji, bi­lo je upi­sa­no pri­bli­žno 630 po­li­tič­kih or­ga­ni­za­ci­ja”, ka­že za „Po­li­ti­ku” Bran­ko Ru­žić, mi­ni­star dr­žav­ne upra­ve i lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve, u či­jem re­so­ru je re­gi­star po­li­tič­kih stra­na­ka.

Na­ša po­sled­nja re­gi­stro­va­na par­ti­ja je, ustva­ri, 113. po­li­tič­ki su­bjekt ko­ji de­lu­je po Za­ko­nu o po­li­tič­kim stran­ka­ma, jer je u me­đu­vre­me­no iz re­gi­stra iz­bri­sa­no pet or­ga­ni­za­ci­ja, ali su im red­ni bro­je­vi upi­sa osta­li „za­u­ze­ti”. Po­red to­ga, dve tre­ći­ne da­nas re­gi­stro­va­nih stra­na­ka su ma­njin­ske, pa i ova po­sled­nja. Jaka Sr­bi­ja – Sil­ne Srb­sko, upi­sa­na 19. ju­la, par­ti­ja je slo­vač­ke na­ci­o­nal­ne ma­nji­ne sa se­di­štem u Kra­gu­jev­cu. U sva­kom slu­ča­ju, Sr­bi­ja vi­še ni­je fe­no­men po bro­ju po­li­tič­kih par­ti­ja, jer su se su­se­di po­tru­di­li da nas nad­ma­še. U re­gi­o­nal­nim okvi­ri­ma „po­bed­ni­ci” su Hr­vat­ska, ko­ja sa oko če­ti­ri mi­li­o­na sta­nov­ni­ka ima 167 re­gi­stro­va­nih par­ti­ja (tre­nut­no ih je 17 par­la­men­tar­nih) i Bo­sna i Her­ce­go­vi­na, ko­ja sa oko 3,2 mi­li­o­na gra­đa­na ima oko 130 upi­sa­nih stra­na­ka. 

Je­dan od va­žnih raz­lo­ga za par­tij­sku „po­pla­vu” u su­sed­nim ze­mlja­ma si­gur­no je i ma­li broj po­treb­nih pot­pi­sa. Pre­ma na­vo­di­ma me­di­ja od pro­šle go­di­ne, u Fe­de­ra­ci­ji BiH još je na sna­zi za­kon iz 1989. go­di­ne po ko­me je za osni­va­nje stran­ke po­treb­no 50 pot­pi­sa, dok je u Re­pu­bli­ci Srp­skoj do­net za­kon po ko­me je po­treb­no 500 pot­pi­sa za re­gi­stra­ci­ju po­li­tič­ke par­ti­je. U Hr­vat­skoj je uslov za re­gi­stro­va­nje – 100 pot­pi­sa. U Cr­noj Go­ri, ko­ja ima ne­što vi­še od 600.000 sta­nov­ni­ka, re­gi­stro­va­no je ok 50 stra­na­ka (10-ak je iz­bo­ri­lo me­sta u skup­šti­ni), a za upis je po­treb­no 200 pot­pi­sa. Dvo­mi­li­on­ska Slo­ve­ni­ja ima ti­de­se­tak stra­na­ka.

U In­di­ji, re­ci­mo, ne­ki iz­vo­ri na­vo­de da je tre­nut­no re­gi­stro­va­no oko 1.850 par­ti­ja na svim ni­vo­i­ma, ali sa­mo se­dam de­lu­je na na­ci­o­nal­nom ni­vou. Pre­ma ne­kim me­dij­skim na­vo­di­ma, Bu­gar­ska ima vi­še od 170 re­gi­strov­nih par­ti­ja, Grč­ka pe­de­se­tak, Šved­ska 75. „Vi­ki­pe­di­ja” na­vo­di da je Ru­si­ja 2012. go­di­ne ima­la vi­še od 48, a iste go­di­ne u Slo­vač­koj je bi­la re­gi­stro­va­na 61 par­ti­ja.

„Po me­ni, broj upi­sa­nih stra­na­ka ni­je to­li­ko re­le­van­tan ko­li­ko broj stra­na­ka ko­je se ak­tiv­no an­ga­žu­ju u po­li­tič­kom ži­vo­tu i ko­je mo­gu da do­pri­ne­su pro­me­na­ma u dru­štvu. Po­ka­za­lo se da Sr­bi, kao na­rod, ipak te­že po­dr­ža­va­nju stra­na­ka ko­je oko se­be oku­plja­ju ve­ći broj gla­sa­ča, pa se ipak u Sr­bi­ji go­vo­ri su­štin­ski o ma­lom bro­ju re­le­vant­nih stra­na­ka”, is­ti­če Bran­ko Ru­žić.

Sr­bi­ja je ipak bi­la ma­lo „svet­sko ču­do” 2012. go­di­ne, ka­da su u na­ci­o­nal­ni par­la­ment ušle čak 44 stran­ke i gru­pe gra­đa­na. Tre­nut­no je u Na­rod­noj skup­šti­ni za­stu­plje­no naj­ma­nje 30 po­li­tič­kih or­ga­ni­za­ci­ja, ve­ći­na sa jed­nim, dva ili tri pred­stav­ni­ka. 

Uka­zu­ju­ći da broj par­ti­ja za­vi­si, iz­me­đu osta­log, od uslo­va za re­gi­stra­ci­ju i pri­ro­de iz­bor­nog si­ste­ma, Bo­jan Kla­čar, iz­vr­šni di­rek­tor Ce­si­da, oce­nju­je da je uvek do­bro da po­sto­ji po­li­tič­ki plu­ra­li­zam, da gra­đa­ni ima­ju što vi­še op­ci­ja za ko­je mo­gu da gla­sa­ju, od­no­sno či­je po­li­tič­ke po­zi­ci­je že­le da sa­slu­ša­ju. Broj stra­na­ka ko­je sa­da ima­mo, ka­že on, sam po se­bi ni­je ni ve­li­ki ni za­bri­nja­va­ju­ći, ima­ju­ći u vi­du da ima­mo oko 6,7 mi­li­o­na bi­ra­ča. Čak je mo­gu­će, ka­ko do­da­je, raz­mi­šlja­ti i o olak­ša­va­nju po­li­tič­kog start-apa, sma­nji­va­njem bro­ja pot­pi­sa za re­gi­stro­va­nje, uz re­gu­li­sa­nje sta­tu­sa ma­njin­skih stra­na­ka ka­ko bi se spre­či­le zlo­u­po­tre­be.

Ako do to­ga i ne do­đe, po­li­tič­ko de­lo­va­nje kroz po­kre­te je lak­še i sve po­pu­lar­ni­je. Raz­lo­ge za to, osim lak­šeg or­ga­ni­zo­va­nja, tre­ba tra­ži­ti i u na­ra­slom ne­za­do­volj­stvu stran­ka­ma. Pre­ma re­či­ma Kla­ča­ra, to ne­za­do­volj­stvo a u Sr­bi­ji je da­nas na isto­rij­skom mi­ni­mu­mu i u po­sled­nje dve go­di­ne iz­no­si tek se­dam od­sto. Po­re­đe­nja ra­di, u vre­me pe­to­ok­to­bar­skih pro­me­na po­ve­re­nje u stran­ke je iz­no­si­lo 30 od­sto a 2005. bi­lo je 22 od­sto. Na­vo­de­ći po­dat­ke Ce­si­da i In­sti­tu­ta dru­štve­nih na­u­ka iz is­tra­ži­va­nja ra­đe­nih od 1996. go­di­ne, Kla­čar uka­zu­je da je, osim u ova dva slu­ča­ja, po­ve­re­nje u par­ti­je uvek bi­lo ma­nje od pe­ti­ne po­pu­la­ci­je.

Na­crt no­vog za­ko­na do kra­ja go­di­ne 

Re­sor­ni mi­ni­star Bran­ko Ru­žić ka­že da se raz­ma­tra me­nja­nje Za­ko­na o po­li­tič­kim stran­ka ka­ko bi se on još vi­še uskla­dio sa na­šim Za­ko­nom o op­štem uprav­nom po­stup­ku ko­ji je do­neo re­vo­lu­ci­o­nar­nu pro­me­nu u po­stu­pa­nju upra­ve ka­ko iz­me­đu se­be, ta­ko i sa gra­đa­ni­ma. „Ra­di tog uskla­đi­va­nja, ali i una­pre­đe­nja pro­ce­du­ra osni­va­nja stra­na­ka, pri­stu­pi­će­mo iz­ra­di Na­cr­ta za­ko­na do kra­ja go­di­ne. Za­kon o op­štem uprav­nom po­stup­ku je već do­neo olak­ši­cu u tro­ško­vi­ma i vre­me­nu osni­va­ča stran­ke od pre go­di­nu da­na, ka­da je do­ne­ta od­lu­ka da se pri re­gi­stra­ci­ji stran­ke ne do­no­se i po­tvr­de o upi­su osni­va­ča u je­din­stve­ni bi­rač­ki spi­sak, već sa­mo iz­ja­va osni­va­ča”, ka­že Ru­žić za naš list.