Турска мека моћ стиже преко „Алије”

Сценариста серије на турском језику је турски писац Ахмет Тезцан, а режисер Сарајлија Ахмед Имамовић, који је рекао да серија неће третирати Изетбеговића као политичара, већ као оца, родитеља, супарника у шаховској партији и преговарача.

Оно, међутим, што је у очима Турака украсило Алију Изетбеговића и његову лидерску биографију, Срби препознају као историјску улогу због које би аутор Исламске декларације могао задобити само улогу негативца, не само због дела у којем је констатована немогућност коегзистенције муслиманске вере и немуслиманских институција и где се сународницима сугерише тактичко стрпљење све док муслимани не постану већина, када треба да уведу шеријат.

Српски народ, наиме, превасходно га сматра симболом и креатором болне политике с почетка деведесетих и нелегалног отцепљења РБиХ од Југославије, чије је спровођење путем двонационалног референдума, како је то Алија Изетбеговић и сам признао, немало након рата „свесно водило у сукобе”. За највећи део Бошњака реч је о политичком ауторитету и великом националном лидеру који је у распаду Југославије урадио оно што је тада једино било могуће – осамосталио Босну.

А како муслиманског ратног лидера виде у Турској, чијим је вођама Алија Изетбеговић „оставио Босну у аманет”, јасно је и по томе што се на „аманет” – који Срби читају као политику неоосманизма – подсећа безмало приликом сваке важне посете државника из те земље Сарајеву и по уверењу његовог сина Бакира Изетбеговића, који је на најави снимања те серије пре неки дан проценио да „Турци Алију поштују више него сами Бошњаци”.

У Бањалуци су се присетили и изјава из Хашког трибунала из којег су се тек после Изетбеговићеве смрти 2003. досетили да је ратни лидер једне зараћене стране смрћу избегао правду, али и љубави која се према том босанском политичару слива из Анкаре приликом сваке посете неког од турских државника. Као када је бивши турски министар спољних послова Ахмет Давутоглу прошлогодишњи говор на отварању џамије Ферхадија у Бањалуци завршио обраћањем Алији Изетбеговићу: „Велики лидеру, мудри човече, нека ти је место у лепом џенету (рају). Ране ће зацелити, џамије ћемо обновити, а БиХ ће бити онаква каквом си је сањао, јединствена заувек.”

И док се неки брину да би и сама серија о Алији Изетбеговићу, као израз меке моћи Турске, могла имати утицаја на јавност, а тиме и на перцепцију ратних збивања, занимљиво је да је њено снимање најављено непун месец пошто су се неки угледни европски медији и званичници држава из ЕУ вајкали на пораст утицаја Турске и Саудијске Арабије на БиХ, земаља које се, како су наводили, појачано труде око муслимана на Балкану.

Неки званичници из држава ЕУ, попут аустријског министра одбране, нису се тада могли суздржати у процени како се пред очима Брисела одвија „исламизација Балкана”, јер су заједно с делом домаћих политичара и аналитичара из БиХ и региона пронашли да Турска и Арабија, путем меке моћи, попуњавају простор који никако да, кроз зближавање, попуни Европа. А скренута је пажња и на то да се та врста утицаја у изведби Турске и Арабије обавља доста успешно, али доста тихо, на терену где такву врсту ривалитета и одмеравања моћи и утицаја гласније показују Русија и Америка.

Па се можда делимично и због тога десило да већина грађана први пут, по кредибилним истраживањима, пронађе неку алтернативу европским интеграцијама.

За председника РС Милорада Додика политика Алије Изетбеговића била је „политика смрти за многе Србе, политика муслиманског национализма и експанзионизма на овим просторима”, па верује како је снимање филма о његовом животу „начин да се опере његова биографија”.

Додик не види разлог зашто не би био снимљен филм о Радовану Караџићу и његовој улози, уколико такав филм има Алија Изетбеговић.

Сценарио серије засад је непознат, а у његовој изради, како преносе медији, учествовали су и турски историчари.

Посебно негодовање у РС изазвале су информације да би серија наводно могла да се снима на месту где је током рата био један од највећи сарајевских логора за Србе – Силос у Тарчину. Тако Радио-телевизија РС наводи да се на месту где је за време рата било заробљено више од 600 српских цивила, од којих 24 нису преживела, снимају сцене које глорификују ратног лидера муслимана из БиХ.