Turska meka moć stiže preko „Alije”

Scenarista serije na turskom jeziku je turski pisac Ahmet Tezcan, a režiser Sarajlija Ahmed Imamović, koji je rekao da serija neće tretirati Izetbegovića kao političara, već kao oca, roditelja, suparnika u šahovskoj partiji i pregovarača.

Ono, međutim, što je u očima Turaka ukrasilo Aliju Izetbegovića i njegovu lidersku biografiju, Srbi prepoznaju kao istorijsku ulogu zbog koje bi autor Islamske deklaracije mogao zadobiti samo ulogu negativca, ne samo zbog dela u kojem je konstatovana nemogućnost koegzistencije muslimanske vere i nemuslimanskih institucija i gde se sunarodnicima sugeriše taktičko strpljenje sve dok muslimani ne postanu većina, kada treba da uvedu šerijat.

Srpski narod, naime, prevashodno ga smatra simbolom i kreatorom bolne politike s početka devedesetih i nelegalnog otcepljenja RBiH od Jugoslavije, čije je sprovođenje putem dvonacionalnog referenduma, kako je to Alija Izetbegović i sam priznao, nemalo nakon rata „svesno vodilo u sukobe”. Za najveći deo Bošnjaka reč je o političkom autoritetu i velikom nacionalnom lideru koji je u raspadu Jugoslavije uradio ono što je tada jedino bilo moguće – osamostalio Bosnu.

A kako muslimanskog ratnog lidera vide u Turskoj, čijim je vođama Alija Izetbegović „ostavio Bosnu u amanet”, jasno je i po tome što se na „amanet” – koji Srbi čitaju kao politiku neoosmanizma – podseća bezmalo prilikom svake važne posete državnika iz te zemlje Sarajevu i po uverenju njegovog sina Bakira Izetbegovića, koji je na najavi snimanja te serije pre neki dan procenio da „Turci Aliju poštuju više nego sami Bošnjaci”.

U Banjaluci su se prisetili i izjava iz Haškog tribunala iz kojeg su se tek posle Izetbegovićeve smrti 2003. dosetili da je ratni lider jedne zaraćene strane smrću izbegao pravdu, ali i ljubavi koja se prema tom bosanskom političaru sliva iz Ankare prilikom svake posete nekog od turskih državnika. Kao kada je bivši turski ministar spoljnih poslova Ahmet Davutoglu prošlogodišnji govor na otvaranju džamije Ferhadija u Banjaluci završio obraćanjem Aliji Izetbegoviću: „Veliki lideru, mudri čoveče, neka ti je mesto u lepom dženetu (raju). Rane će zaceliti, džamije ćemo obnoviti, a BiH će biti onakva kakvom si je sanjao, jedinstvena zauvek.”

I dok se neki brinu da bi i sama serija o Aliji Izetbegoviću, kao izraz meke moći Turske, mogla imati uticaja na javnost, a time i na percepciju ratnih zbivanja, zanimljivo je da je njeno snimanje najavljeno nepun mesec pošto su se neki ugledni evropski mediji i zvaničnici država iz EU vajkali na porast uticaja Turske i Saudijske Arabije na BiH, zemalja koje se, kako su navodili, pojačano trude oko muslimana na Balkanu.

Neki zvaničnici iz država EU, poput austrijskog ministra odbrane, nisu se tada mogli suzdržati u proceni kako se pred očima Brisela odvija „islamizacija Balkana”, jer su zajedno s delom domaćih političara i analitičara iz BiH i regiona pronašli da Turska i Arabija, putem meke moći, popunjavaju prostor koji nikako da, kroz zbližavanje, popuni Evropa. A skrenuta je pažnja i na to da se ta vrsta uticaja u izvedbi Turske i Arabije obavlja dosta uspešno, ali dosta tiho, na terenu gde takvu vrstu rivaliteta i odmeravanja moći i uticaja glasnije pokazuju Rusija i Amerika.

Pa se možda delimično i zbog toga desilo da većina građana prvi put, po kredibilnim istraživanjima, pronađe neku alternativu evropskim integracijama.

Za predsednika RS Milorada Dodika politika Alije Izetbegovića bila je „politika smrti za mnoge Srbe, politika muslimanskog nacionalizma i ekspanzionizma na ovim prostorima”, pa veruje kako je snimanje filma o njegovom životu „način da se opere njegova biografija”.

Dodik ne vidi razlog zašto ne bi bio snimljen film o Radovanu Karadžiću i njegovoj ulozi, ukoliko takav film ima Alija Izetbegović.

Scenario serije zasad je nepoznat, a u njegovoj izradi, kako prenose mediji, učestvovali su i turski istoričari.

Posebno negodovanje u RS izazvale su informacije da bi serija navodno mogla da se snima na mestu gde je tokom rata bio jedan od najveći sarajevskih logora za Srbe – Silos u Tarčinu. Tako Radio-televizija RS navodi da se na mestu gde je za vreme rata bilo zarobljeno više od 600 srpskih civila, od kojih 24 nisu preživela, snimaju scene koje glorifikuju ratnog lidera muslimana iz BiH.