Наставак битке за присуство УН на Косову
Београд уз помоћ својих савезника, пре свега Русије и Кине, наставља битку да се расправа о ситуацији на Косову не повлачи са дневног реда Савета безбедности УН. Приштина и њени западни савезници свим силама се труде да та тематика буде, ако не потпуно скинута са дневног реда Уједињених нација – оно да се бар што више скрајне. То је у најкраћем позиција са којом две стране долазе на сутрашњу, нову седницу Савета безбедности на којој ће се разматрати редовни тромесечни извештај генералног секретара УН Антонија Гутереса о ситуацији у јужној српској покрајини.
Последња таква седница одржана је средином маја. Шеф Унмика Захир Танин оценио је тада да је дијалог Београда и Приштине запао у ћорсокак, а чињеница је да тог дијалога није било ни у међувремену. Ситуација ипак није потпуно идентична оној од пре три месеца. На предлог председника Србије Александра Вучића у Србији је покренуто питање отварања унутрашњег дијалога о Косову. Из самог државног врха, од министра спољних послова Ивице Дачића, али и још неких чланова владе, већ су стигли прве идеје о решавању српско-албанског сукоба око Косова.
Пре неколико дана у Београду је боравио и Танин који се састао са Вучићем и Дачићем, а како је саопштено после тих разговора разматрали су актуелну политичку и безбедносну ситуацију на Косову и Метохији уочи седнице Савета безбедности 16. августа, сагласили се о томе да је присуство Мисије УН веома важно за одржавање стабилности на Косову и Метохији, али и истакли важност вођења унутрашњег дијалога о КиМ.
Представник Русије у УН ће, како се незванично може чути, поновити познати став о непризнавању независности Косова. За Москву, истичу, не постоји Приштина као преговорачка страна и искључиво јој је битно шта мисли Београд. С друге стране, нема дилеме да ће делегација Косова, али и САД, поновити став да су овакве седнице СБ о Косову постале излишне.
Дачић је, међутим, ових дана поручио да се то неће десити „због наших пријатеља који имају право вета, Русије и Кине”. И због тога, како је рекао, „због наших националних интереса морамо бити пажљиви са нашим пријатељима Русијом и Кином и не смемо повлачити потезе који би нарушили наше односе”.
Бивши министар спољних послова СРЈ Владислав Јовановић сматра великом грешком чињеницу да су разговори о Косову извучени из Савета безбедности и пребачени на терен ЕУ са САД као кормиларом тих преговора.
„Ми смо на то пристали из непојмљивих разлога, да ли под притиском или под неким обећањем или из неке обавезе. У сваком случају, учинили смо нешто што није било од користи нама, а јесте било од користи Приштини и њеним спонзорима. Бриселски процес је био од почетка надмоћ троје над једним – Вашингтон, Брисел и Приштина наспрам нас. То је била неравноправна борба”, каже Јовановић за „Политику”.
Када је реч о евентуалном повратку битке за Косово у окриље УН, он сматра да тешко можемо да вратимо процес натраг.
„Врло је важно да се задржи учесталост разматрања питања Косова у СБ. Да буде свака три месеца, а не сваких шест месеци или годишње, као што хоће западне силе. Јер они желе да полако одумре та пракса расправе у СБ о Косову. Нама то никако не одговора. То је још једина кукица за коју можемо да се држимо, поред Резолуције СБ”, каже Јовановић који је уверен да Србија неће учини оно што до сада није учинила ниједна друга држава у модерној историји, у последњих двеста година, да да део своје територије зарад уласка у неку организацију. На питање због чега су УН тако важне за Београд, Владимир Трапара, истраживач међународних односа у Институту за међународну политику и привреду, каже да Србија има неку предност у виду права вета које имају Русија и Кина.
„Самим тим је за нас неприхватљиво да се та прича потпуно измести из УН. За Приштину је то питање већ измештено из УН, за њих је оно завршено, они сматрају да су независна држава и да сада треба да нормализују односе, успоставе добросуседске односе са Србијом као другом државом и да у том процесу УН немају шта да траже”, објашњава Трапара.
Други ниво приче је, каже, улазак Косова у УН. Србија, према његовим речима, користи све што има на располагању у овом тренутку да тај процес омете и инсистираће на томе и даље да Косово не добије столицу у УН, а да светска организација одлучује, ако је могуће, о што ширем кругу питања када је Косово у питању. Када је реч о Унмику, Трапара сматра да је реч о симболичном присуству и да Србија ради на томе да он и даље остане на Косову.
Говорећи о евентуалном враћању преговора са Приштином под окриље УН, наш саговорник оцењује да Приштина није спремна на било какве преговоре о нечему што би иоле подсећало на преговоре о статусу Косова при томе се ослањајући на силу коју им дају њихови западни савезници.
„Једино уколико би Србија решила да одступи од своје позиције и да пружи Косову неки велики уступак, попут столице у УН, онда би можда имало смисла да се у оквиру УН воде разговори о томе. Али то онда не би били разговори већ капитулација Србије. Мислим да се то неће догодити”, оцењује Трапара и додаје да Приштину нема ко да натера да примени договорено чак ни кад би преговори били под окриљем УН јер Русија и Кина нису присутне на Косову и оне ни на који начин не би могле да утичу на косовске власти.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
