Nastavak bitke za prisustvo UN na Kosovu

Pre nekoliko dana u Beogradu je boravio i Tanin koji se sastao sa Vučićem i Dačićem, a kako je saopšteno posle tih razgovora razmatrali su aktuelnu političku i bezbednosnu situaciju na Kosovu i Metohiji uoči sednice Saveta bezbednosti 16. avgusta, saglasili se o tome da je prisustvo Misije UN veoma važno za održavanje stabilnosti na Kosovu i Metohiji, ali i istakli važnost vođenja unutrašnjeg dijaloga o KiM.

Predstavnik Rusije u UN će, kako se nezvanično može čuti, ponoviti poznati stav o nepriznavanju nezavisnosti Kosova. Za Moskvu, ističu, ne postoji Priština kao pregovoračka strana i isključivo joj je bitno šta misli Beograd. S druge strane, nema dileme da će delegacija Kosova, ali i SAD, ponoviti stav da su ovakve sednice SB o Kosovu postale izlišne.

Dačić je, međutim, ovih dana poručio da se to neće desiti „zbog naših prijatelja koji imaju pravo veta, Rusije i Kine”. I zbog toga, kako je rekao, „zbog naših nacionalnih interesa moramo biti pažljivi sa našim prijateljima Rusijom i Kinom i ne smemo povlačiti poteze koji bi narušili naše odnose”.

Bivši ministar spoljnih poslova SRJ Vladislav Jovanović smatra velikom greškom činjenicu da su razgovori o Kosovu izvučeni iz Saveta bezbednosti i prebačeni na teren EU sa SAD kao kormilarom tih pregovora.

„Mi smo na to pristali iz nepojmljivih razloga, da li pod pritiskom ili pod nekim obećanjem ili iz neke obaveze. U svakom slučaju, učinili smo nešto što nije bilo od koristi nama, a jeste bilo od koristi Prištini i njenim sponzorima. Briselski proces je bio od početka nadmoć troje nad jednim – Vašington, Brisel i Priština naspram nas. To je bila neravnopravna borba”, kaže Jovanović za „Politiku”.

Kada je reč o eventualnom povratku bitke za Kosovo u okrilje UN, on smatra da teško možemo da vratimo proces natrag.

„Vrlo je važno da se zadrži učestalost razmatranja pitanja Kosova u SB. Da bude svaka tri meseca, a ne svakih šest meseci ili godišnje, kao što hoće zapadne sile. Jer oni žele da polako odumre ta praksa rasprave u SB o Kosovu. Nama to nikako ne odgovora. To je još jedina kukica za koju možemo da se držimo, pored Rezolucije SB”, kaže Jovanović koji je uveren da Srbija neće učini ono što do sada nije učinila nijedna druga država u modernoj istoriji, u poslednjih dvesta godina, da da deo svoje teritorije zarad ulaska u neku organizaciju.  Na pitanje zbog čega su UN tako važne za Beograd, Vladimir Trapara, istraživač međunarodnih odnosa u Institutu za međunarodnu politiku i privredu, kaže da Srbija ima neku prednost u vidu prava veta koje imaju Rusija i Kina.

„Samim tim je za nas neprihvatljivo da se ta priča potpuno izmesti iz UN. Za Prištinu je to pitanje već izmešteno iz UN, za njih je ono završeno, oni smatraju da su nezavisna država i da sada treba da normalizuju odnose, uspostave dobrosusedske odnose sa Srbijom kao drugom državom i da u tom procesu UN nemaju šta da traže”, objašnjava Trapara.

Drugi nivo priče je, kaže, ulazak Kosova u UN. Srbija, prema njegovim rečima, koristi sve što ima na raspolaganju u ovom trenutku da taj proces omete i insistiraće na tome i dalje da Kosovo ne dobije stolicu u UN, a da svetska organizacija odlučuje, ako je moguće, o što širem krugu pitanja kada je Kosovo u pitanju. Kada je reč o Unmiku, Trapara smatra da je reč o simboličnom prisustvu i da Srbija radi na tome da on i dalje ostane na Kosovu.

Govoreći o eventualnom vraćanju pregovora sa Prištinom pod okrilje UN, naš sagovornik ocenjuje da Priština nije spremna na bilo kakve pregovore o nečemu što bi iole podsećalo na pregovore o statusu Kosova pri tome se oslanjajući na silu koju im daju njihovi zapadni saveznici.

„Jedino ukoliko bi Srbija rešila da odstupi od svoje pozicije i da pruži Kosovu neki veliki ustupak, poput stolice u UN, onda bi možda imalo smisla da se u okviru UN vode razgovori o tome. Ali to onda ne bi bili razgovori već kapitulacija Srbije. Mislim da se to neće dogoditi”, ocenjuje Trapara i dodaje da Prištinu nema ko da natera da primeni dogovoreno čak ni kad bi pregovori bili pod okriljem UN jer Rusija i Kina nisu prisutne na Kosovu i one ni na koji način ne bi mogle da utiču na kosovske vlasti.