Четири точка за једну књигу

Како свакодневицу деле избеглица из Сирије и његов домаћин Немац открива се у књизи „Под истим кровом” коју су написали Амир Баитар, студент математике и информатике из Сирије, и Хенинг Зусебах, новинар „Цајта” из Немачке. Дело је представљено у башти Културног центра „Град”.

На промоцији чији је модератор била Тијана Спасић учествовали су Зоран Хамовић, главни уредник Издавачке куће „Клио” која је објавила дело, Жарка Радоја, новинарка, Растислава Ава Мирковић, преводилац књиге, и њен десетогодишњи син Исидор Кобиларов.

Да би стигли на овај књижевни сусрет, мајка и син прешли су 1.200 километара на бициклима. Њихов циљ био је да прикупе неопходна средства за објављивање и племенито дејство једне књиге.

Они су 19. јула кренули из Пасауа и низ Дунав возили кроз Немачку, Аустрију, преко Линца и Беча, и даље кроз Мађарску, преко Будимпеште, до Новог Сада. Тако се пред поштоваоцима писане речи, а понајвише пред онима које занима судбина миграната и њихових домаћина, покренуо разговор о књигоциклистичкој авантури „Четири точка за једну књигу”, како је назван подухват Аве и Исидора.

Књига „Под истим кровом” представља лични и често болно искрен дневник у коме је забележен шестомесечни интеграциони експеримент. Аутори наизменично пишу, сваки из своје перспективе, о ставовима и искуствима у вези са мигрантском кризом, почев од другачијих обичаја, схватања породице, мушко-женских односа, до међусобних предрасуда, односа западног света и ислама…

На страницама се могу наћи духовити описи међусобних неспоразума, шаљивих и неочекиваних обрта. Магазин „Лице улице” промовише објављивање књиге тромесечним фељтоном, као и акцијом прикупљања новца за гостовање аутора у Србији.

Амир Баитар рођен је у Сирији 1991. године и одрастао је у малом селу на реци Еуфрат. Студирао је математику и информатику у граду Деир ез-Зор све док рат није онемогућио његово академско образовање. Пре две године избегао је у Немачку. Ауторово име је у књизи измењено због заштите његове породице.

Хенинг Зусебах рођен је у Бохуму. Уредник је викенд издања „Цајта”. Његове репортаже освојиле су најзначајније немачке новинарске награде. Растислава Ава Мирковић подсећа да је ову књигу превела зато што ју је подсетила на њен процес интеграције у Холандији, где је живела са наставницом холандског језика и њеном кћерком.

– Препознала сам и неопходну дозу толеранције без које ниједно искрено упознавање није могуће, посебно уколико неко свесно одлучи да другу особу пусти у свој живот – објаснила је Ава.

Њен син с радошћу је испричао да му је путовање бициклом било незаборавно искуство.

– Није било тешко, имам кондицију, а и мама је била уз мене. Само су ветар, врућина и киша доносили умор – признаје дечак који са родитељима живи у Берлину.