Опасности које прете малишанима код куће
„Оставила сам двогодишњу ћерку која се играла на кревету само на тренутак без надзора у соби, како бих донела бочицу са млеком за бебу. На вратима сам чула лупу и врисак: у тих неколико секунди отрчала је до краја собе где сам пеглала веш, саплела се о гајтан од пегле која је пала и опекла је. Дуго сам пребацивала себи због трауме коју је доживела”, прича Јелена М. из Београда, мама две девојчице. Многи родитељи нашли су се у оваквој ситуацији – када се дете повреди готово на њихове очи због тренутка непажње. Већина ненамерних повреда мале деце дешава се у кући или у непосредном окружењу и, упркос веровањима да се дешавају случајно, стицајем околности и непредвидиво, најчешће су последица незнања и непажње родитеља или других особа које о њима брину. Важно је знати да се повреде и те како могу спречити, пре свега деловањем на окружење, а мање на само дете, објашњава за „Политику” др Гордана Тамбурковски, начелник јединице за здравље заједнице, здравствено информисање и публицистику београдског Завода за јавно здравље.
„Политика” у партнерству са Уницефом овога пута страницу посвећује безбедности деце у кућним условима и могућностима њихове боље заштите
– Кључни фактори за настајање повреда код деце су узраст и развојна фаза, од чега зависи њихово понашање, способност, самосталност и сналажење у окружењу. Родитељи би требало да буду упућени у развој физичких и менталних особина деце, како би могли да предвиде њихове реакције. Постоји читав низ технолошких решења која помажу да се кућно окружење учини безбедним, као што су: заштитне ограде, граничници за прозоре, димни аларми, заштитници за електричне утичнице, сигурносне фолије за стаклене површине... – објашњава наша саговорница.
Маме и тате некада оставе малишана самог код куће, верујући да за пет–десет минута, колико им треба до продавнице или апотеке, ништа неће да му се деси. Тако нешто, међутим, никада не треба чинити.
– Многе родитеље би изненадило сазнање колико је заправо мало потребно да дође до озбиљног повређивања детета, чак и са смртним исходом. На пример, дете се може утопити чак и у води дубине пет центиметара, у времену краћем од оног које је потребно да бисте се јавили на телефон. Такође, више од 90 одсто тровања мале деце догоди се у њиховој кући, када „истражују” окружење (ормариће у купатилу, кухињи, фиоке и сл.) и изазвана су најчешће средствима за чишћење у домаћинству и лековима. Мала деца увек морају бити под надзором одрасле особе, када се играју, једу, спавају... – каже др Тамбурковски.
Задатак родитеља је да породично окружење учине сигурним за децу. Ту су, по речима наше саговорнице, од велике помоћи савети које добијају од свог педијатра, патронажне сестре, али и током размене искустава са другим родитељима. Родитељи би требало да буду упознати са новинама у смислу технолошких решења за превенцију повреда у кући, али и са напуштањем неких пракса које су се раније примењивале. За ово последње је типичан пример коришћење дупка (справа за ходање), који се више не препоручује, јер се показало да је врло често узрок падова, због тога што деци омогућава већу покретљивост и на већој висини од оне за коју су деца физички спремна.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.
