Opasnosti koje prete mališanima kod kuće
„Ostavila sam dvogodišnju ćerku koja se igrala na krevetu samo na trenutak bez nadzora u sobi, kako bih donela bočicu sa mlekom za bebu. Na vratima sam čula lupu i vrisak: u tih nekoliko sekundi otrčala je do kraja sobe gde sam peglala veš, saplela se o gajtan od pegle koja je pala i opekla je. Dugo sam prebacivala sebi zbog traume koju je doživela”, priča Jelena M. iz Beograda, mama dve devojčice. Mnogi roditelji našli su se u ovakvoj situaciji – kada se dete povredi gotovo na njihove oči zbog trenutka nepažnje. Većina nenamernih povreda male dece dešava se u kući ili u neposrednom okruženju i, uprkos verovanjima da se dešavaju slučajno, sticajem okolnosti i nepredvidivo, najčešće su posledica neznanja i nepažnje roditelja ili drugih osoba koje o njima brinu. Važno je znati da se povrede i te kako mogu sprečiti, pre svega delovanjem na okruženje, a manje na samo dete, objašnjava za „Politiku” dr Gordana Tamburkovski, načelnik jedinice za zdravlje zajednice, zdravstveno informisanje i publicistiku beogradskog Zavoda za javno zdravlje.
„Politika” u partnerstvu sa Unicefom ovoga puta stranicu posvećuje bezbednosti dece u kućnim uslovima i mogućnostima njihove bolje zaštite
– Ključni faktori za nastajanje povreda kod dece su uzrast i razvojna faza, od čega zavisi njihovo ponašanje, sposobnost, samostalnost i snalaženje u okruženju. Roditelji bi trebalo da budu upućeni u razvoj fizičkih i mentalnih osobina dece, kako bi mogli da predvide njihove reakcije. Postoji čitav niz tehnoloških rešenja koja pomažu da se kućno okruženje učini bezbednim, kao što su: zaštitne ograde, graničnici za prozore, dimni alarmi, zaštitnici za električne utičnice, sigurnosne folije za staklene površine... – objašnjava naša sagovornica.
Mame i tate nekada ostave mališana samog kod kuće, verujući da za pet–deset minuta, koliko im treba do prodavnice ili apoteke, ništa neće da mu se desi. Tako nešto, međutim, nikada ne treba činiti.
– Mnoge roditelje bi iznenadilo saznanje koliko je zapravo malo potrebno da dođe do ozbiljnog povređivanja deteta, čak i sa smrtnim ishodom. Na primer, dete se može utopiti čak i u vodi dubine pet centimetara, u vremenu kraćem od onog koje je potrebno da biste se javili na telefon. Takođe, više od 90 odsto trovanja male dece dogodi se u njihovoj kući, kada „istražuju” okruženje (ormariće u kupatilu, kuhinji, fioke i sl.) i izazvana su najčešće sredstvima za čišćenje u domaćinstvu i lekovima. Mala deca uvek moraju biti pod nadzorom odrasle osobe, kada se igraju, jedu, spavaju... – kaže dr Tamburkovski.
Zadatak roditelja je da porodično okruženje učine sigurnim za decu. Tu su, po rečima naše sagovornice, od velike pomoći saveti koje dobijaju od svog pedijatra, patronažne sestre, ali i tokom razmene iskustava sa drugim roditeljima. Roditelji bi trebalo da budu upoznati sa novinama u smislu tehnoloških rešenja za prevenciju povreda u kući, ali i sa napuštanjem nekih praksa koje su se ranije primenjivale. Za ovo poslednje je tipičan primer korišćenje dupka (sprava za hodanje), koji se više ne preporučuje, jer se pokazalo da je vrlo često uzrok padova, zbog toga što deci omogućava veću pokretljivost i na većoj visini od one za koju su deca fizički spremna.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
