И „Зара” би да шије у Србији

Овај шпански магнат је у 2016. избио на прво место листе најбогатијих на свету америчког магазина „Форбс”. Са достигнутим богатством процењеним на 79,5 милијарди долара прошле године је срушио са трона Била Гејтса, чији је иметак вредео 78,5 милијарди.

– „Индитекс” је још један у низу великих купаца и трговаца одећом и обућом заинетеросавних за партнере у Србији – каже Милорад Васиљевић, секретар Удружења за индустрију текстила, одеће, коже и обуће Привредне коморе Србије. – Траже да се шије по њиховим нацртима, али би куповали и готове производе.

У пратњи турског председника Реџеп Таипа Ердогана, на јесен ће у нашу земљу, с намером да инвестирају, доћи и неколико турских текстилних магната. У ПКС очекују и купце и дистрибутере одеће и обуће из Немачке. Њихов долазак припрема Немачка организација за међународну сарадњу (ГИЗ). Према Васиљевићевим речима, њихова потрага за партнерима и организација послова трајаће наредне две – три године. Најављује више посла и за обућаре, којима такође иде све боље. За отварање погона су заинтересоване две фирме из Шпаније и једна из Португалије.

Опоравак српске модне индустрије почео је 2005, када је почела примена „Споразума о текстилу”, првог такве врсте потписаним са тадашњом СРЈ, којим је Европска унија омогућила нашој земљи да извози без царина. Снажнији продор на европско тржиште догодио се у последњих неколико година. Годишњи раст извоза овог сектора од 2012. наовамо је око10 одсто.

Према подацима из Брисела, Србија је 2000. године била на 192. месту на листи земаља из којих чланице Европске уније увозе текстил, док је сада на 18, са добрим изгледима да већ догодине поправи тај пласман.

Србија је у 2015. била трећа земља у свету по производњи чарапа, иза Кине и Америке. После пада у 2015. због санкција Запада, извоз чарапа у русију се стабилизовао. Трикотажа из Аде продаје се у најексклузивнијим продавницама од Лондона, преко Париза до Њујорка. Према статистичким подацима, вредност производње дечије конфекције данас у Србији надмашује ону с краја осамдесетих прошлог века.

У 2016. у земље ЕУ наша моднa индустрија извезла је 73,8 одсто укупно извезене робе или 748,5 милиона евра. У вредности укупног извоза Србије у ЕУ индустрија текстила, одеће, коже и обуће учествују 8,4 одсто. У земље чланице ЦЕФТА извезено је за 143,2, а у Русију и остале државе бившег Совјетског Савеза за 103 милиона евра. За разлику од Македоније у којој се углавном шије за странце, такозвани лон послови Србији чине око 40 одсто производње.

Крајем осамдесетих година прошлог века овај сектор је запошљавао више од 250.000 радника, а вредност годишњег извоза премашивала је пет милијарди долара, док се у овој години очекује око 1,2 милијарде евра. Да наша модна индустрија може и више говоре подаци да сада у овој грани послује око 1.950 предузећа и 5.400 предузетничких радњи које се баве производњом текстилних производа, а у 2017. очекују да ће извести за 15 одсто више него лани.

– Трговински салдо модне индустрије био би још повољнији да Србија није остала без фабрика које су производиле тканине и позамантерије – напомиње Васиљевић. – Недавно сам разговарао са са представницима једне кинеске компаније која би инвестирала у производњу и бојење тканина. Заинтересовани су да купе погоне Памучног комбината „Врање”, који је сада у саставу „Јумка”, или да граде своју фабрику. За инвестирање у такву производњу заинтересована је и једна турска компанија. Рачунају на купце у земљи, али и на бесцарински извоз у Европску унију, земље ЦЕФТА, Русију, Белорусију, Казахстан, Турску.

Није српским текстилцима и обућарима баш све потаман, нити им све иде као по лоју. Гуши их нелојална конкуренција – нелегална производња и трговина, недостатак радне снаге.

– У овом сектору српске индустрије ће бити посла за још око 30.000 људи – тврди Васиљевић. – Недостају шивачи, али и технолози. Зато од ове школске године почињемо са дуалним образовањем. Школовање модних кројача трајаће три године, а пракса у производним погонима почиње у другој години.

Васиљевић каже да се у девет општина у првом уписном року пријавио се 191 ученик. Они ће се школовати у Београду, Новом Пазару, Сјеници, Пријепољу, Лесковцу, Оџацима, Смедереву, Нишу и Чачку.