Амбасадоре, зар ја да Вам браним председника

***

Принуђен сам да Вам се овим путем обратим зато што многи медији у Србији, а пре неколико дана и „колеге” с ТВ Б92, и неки бивши „високи” уредници „Политике” показују крајњу незахвалност према Америци. Али као и увек непогрешиво на штету Србије. Онолике доларе добијали а сад им не ваљају Америка и амерички председник? Како то?

Претпостављам да у прошлу суботу по подне нисте били у прилици да гледате вести на телевизији Б92 када је гост у студију био Милан Мишић, лажно представљен као спољнополитички коментатор „Политике”.

У питању госту водитељка је недолично коментарисала реакцију председника Америке Доналда Трампа поводом сукоба у Шарлотсвилу и рекла да је та реакција „неспретна”, а Мишић, незадовољан том квалификацијом, овај вредносни став појачао је у негативном смислу и рекао да је та изјава, заправо, „предмет згражавања”.

Дакле, човек који никада не би могао ни да сања да ће бити главни уредник „Политике”, а био је то од 2001. до 2005. само захваљујући из Америке спонзорисаном петооктобарском преврату – одлука о Мишићевом постављењу је донета на седници Управног одбора држаној у Немачкој у Есену (!?), сада о председнику државе, чија му је доминација у Србији омогућила такву професионалну и друштвену промоцију, говори на Б92: „Трамп намигује белим расистима, онима који сматрају да бела раса треба да има више привилегија...” и „расизам (захваљујући Трампу) добија подршку први пут с највишег места у земљи (Америци)”.

***

Водитељка је затим поставила питање у коме је нагласила да „један демократа тражи импичмент” и да „насловне стране угледних новина кажу да Трамп фаворизује нацизам и Кју-клукс-клан” а Мишић, садашњи горљиви неолиберал (некада добар друг и комуниста који је захваљујући томе са само шест година стажа у „Политици” послат да у два мандата буде дописник из Индије, а тада је за доларе из СФРЈ у Њу Делхију живео као Крез) на то узвраћа да је „Трамп у последњих седам месеци производио само кризе” и да му је „сараднички тим лабилан и непоуздан” и да се против њега „води истрага због евентуалног шуровања с Русијом”... Мишић је на крају Америку сврстао у ред светских парија држава, ставом да сада „није непредвидива само Северна Кореја него и Америка”.

***

Екселенцијо, молим америчку амбасаду у Београду да сва средства (телефонски позиви, позиви на „разговор”, долари, стипендије, позиви на пријеме и све друго што се у Америци назива „штап и шаргарепа”) којима је деценијама уназад успевала да медије у Србији у америчком интересу држи „на готовс” окренуте према овдашњим властима, искористи сада и за спречавање тих истих медија да сатанизују демократски изабраног председника Доналда Трампа и Америку. Ти напади на америчког председника и Америку данас не могу да се пореде чак ни с писањем овдашњих медија о америчком председнику и у време агресије на Србију 1999. године.

Ружније говори данас Мишић на ТВ Б92 о, како се претпоставља, Србији наклоњенијем Трампу, него што сам ја некада писао о некада сасвим ненаклоњеном Клинтону, који је покренуо НАТО агресију на Србију. Чак ни Милошевићеви државни медији нису писали за Клинтона да је расиста који подржава Кју-клукс-клан.

***

Екселенцијо, оваква интервенција, наравно, не би била толико одбрана Америке („пала мува на слона”), колико би била у интересу Србије. Јер, не дао Бог да неко у Вашингтону процени да је Србија поново у сукобу с Америком. У Вашингтону сада иза сваке своје невоље виде Русе, па неко важан може да помисли да су и Мишића и Б92 сада преузели Руси и да је то доказ да је Србија за Америку дефинитивно пропала инвестиција, па да крену да нас из освете поново бомбардују као „мале Русе”...

***

Све ово што се догодило у суботу, господине амбасадоре, а догађа се и у другим медијима месецима уназад, нема везе са Србијом. Јер нити је Б92 српска ТВ станица нити је Мишић постао медијски ауторитет вољом Србије. И Б92 и Мишићев ауторитет су америчка воља. О томе да сте Ви у стању да пресудно утичете на понашање Б92 и бивших главних уредника „Политике” (па и овог Мишића) сведоче и „Викиликсове” белешке.

Када је уз сагласност Америке у Вашингтон отишао Мишић (биће упамћен као једини амерички дописник из Америке за „Политику”, до тада су то били „Политикини” дописници) а на његово место (за главног уредника „Политике”) дошао Драган Бујошевић, Ваш претходник из америчке амбасаде, на пример, налагао је Бујошевићу на који начин ће „Политика” писати о НАТО-у. Ти су налози из америчке амбасаде Бујошевићу били битнији од налога његове савести и осећаја професионалне дужности према својој земљи.

***

Поштовани, убеђен сам да се у међувремену, када су у питању Б92 и Мишић, мало тога променило и, како не би испало да и Б92 и Мишић данас, као некада Бујошевић, ово с председником Америке раде, можда, и по налогу из Ваше амбасаде, молим за Вашу хитну интервенцију јер ће она овај пут бити и на корист Србији.

***

Екселенцијо, молим Вас да предузмете овај корак, пре свега зато што овај став о америчком председнику Трампу који тако агресивно шире Б92, неки други медији свакодневно, није став Србије. О томе сведочи чињеница да је председник Србије Александар Вучић, чији ставови једино могу да се тумаче као ставови Србије (јер је једино он у последње две деценије на непосредним председничким изборима победио с натполовичном већином), приликом своје недавне посете Америци прави однос Србије према председнику Трампу исказао позивом да амерички председник посети Србију уз реченицу да се у балканском окружењу, а и шире, само Србија радовала Трамповом избору.

С поштовањем

Горан Козић, идеолошки и сваке врсте противник Ваше администрације, а љубитељ америчког начина живота, свестан да због овог писма никада неће моћи да добије визу и посети (непостојећу) тетку у Чикагу.