Ambasadore, zar ja da Vam branim predsednika

***

Prinuđen sam da Vam se ovim putem obratim zato što mnogi mediji u Srbiji, a pre nekoliko dana i „kolege” s TV B92, i neki bivši „visoki” urednici „Politike” pokazuju krajnju nezahvalnost prema Americi. Ali kao i uvek nepogrešivo na štetu Srbije. Onolike dolare dobijali a sad im ne valjaju Amerika i američki predsednik? Kako to?

Pretpostavljam da u prošlu subotu po podne niste bili u prilici da gledate vesti na televiziji B92 kada je gost u studiju bio Milan Mišić, lažno predstavljen kao spoljnopolitički komentator „Politike”.

U pitanju gostu voditeljka je nedolično komentarisala reakciju predsednika Amerike Donalda Trampa povodom sukoba u Šarlotsvilu i rekla da je ta reakcija „nespretna”, a Mišić, nezadovoljan tom kvalifikacijom, ovaj vrednosni stav pojačao je u negativnom smislu i rekao da je ta izjava, zapravo, „predmet zgražavanja”.

Dakle, čovek koji nikada ne bi mogao ni da sanja da će biti glavni urednik „Politike”, a bio je to od 2001. do 2005. samo zahvaljujući iz Amerike sponzorisanom petooktobarskom prevratu – odluka o Mišićevom postavljenju je doneta na sednici Upravnog odbora držanoj u Nemačkoj u Esenu (!?), sada o predsedniku države, čija mu je dominacija u Srbiji omogućila takvu profesionalnu i društvenu promociju, govori na B92: „Tramp namiguje belim rasistima, onima koji smatraju da bela rasa treba da ima više privilegija...” i „rasizam (zahvaljujući Trampu) dobija podršku prvi put s najvišeg mesta u zemlji (Americi)”.

***

Voditeljka je zatim postavila pitanje u kome je naglasila da „jedan demokrata traži impičment” i da „naslovne strane uglednih novina kažu da Tramp favorizuje nacizam i Kju-kluks-klan” a Mišić, sadašnji gorljivi neoliberal (nekada dobar drug i komunista koji je zahvaljujući tome sa samo šest godina staža u „Politici” poslat da u dva mandata bude dopisnik iz Indije, a tada je za dolare iz SFRJ u Nju Delhiju živeo kao Krez) na to uzvraća da je „Tramp u poslednjih sedam meseci proizvodio samo krize” i da mu je „saradnički tim labilan i nepouzdan” i da se protiv njega „vodi istraga zbog eventualnog šurovanja s Rusijom”... Mišić je na kraju Ameriku svrstao u red svetskih parija država, stavom da sada „nije nepredvidiva samo Severna Koreja nego i Amerika”.

***

Ekselencijo, molim američku ambasadu u Beogradu da sva sredstva (telefonski pozivi, pozivi na „razgovor”, dolari, stipendije, pozivi na prijeme i sve drugo što se u Americi naziva „štap i šargarepa”) kojima je decenijama unazad uspevala da medije u Srbiji u američkom interesu drži „na gotovs” okrenute prema ovdašnjim vlastima, iskoristi sada i za sprečavanje tih istih medija da satanizuju demokratski izabranog predsednika Donalda Trampa i Ameriku. Ti napadi na američkog predsednika i Ameriku danas ne mogu da se porede čak ni s pisanjem ovdašnjih medija o američkom predsedniku i u vreme agresije na Srbiju 1999. godine.

Ružnije govori danas Mišić na TV B92 o, kako se pretpostavlja, Srbiji naklonjenijem Trampu, nego što sam ja nekada pisao o nekada sasvim nenaklonjenom Klintonu, koji je pokrenuo NATO agresiju na Srbiju. Čak ni Miloševićevi državni mediji nisu pisali za Klintona da je rasista koji podržava Kju-kluks-klan.

***

Ekselencijo, ovakva intervencija, naravno, ne bi bila toliko odbrana Amerike („pala muva na slona”), koliko bi bila u interesu Srbije. Jer, ne dao Bog da neko u Vašingtonu proceni da je Srbija ponovo u sukobu s Amerikom. U Vašingtonu sada iza svake svoje nevolje vide Ruse, pa neko važan može da pomisli da su i Mišića i B92 sada preuzeli Rusi i da je to dokaz da je Srbija za Ameriku definitivno propala investicija, pa da krenu da nas iz osvete ponovo bombarduju kao „male Ruse”...

***

Sve ovo što se dogodilo u subotu, gospodine ambasadore, a događa se i u drugim medijima mesecima unazad, nema veze sa Srbijom. Jer niti je B92 srpska TV stanica niti je Mišić postao medijski autoritet voljom Srbije. I B92 i Mišićev autoritet su američka volja. O tome da ste Vi u stanju da presudno utičete na ponašanje B92 i bivših glavnih urednika „Politike” (pa i ovog Mišića) svedoče i „Vikiliksove” beleške.

Kada je uz saglasnost Amerike u Vašington otišao Mišić (biće upamćen kao jedini američki dopisnik iz Amerike za „Politiku”, do tada su to bili „Politikini” dopisnici) a na njegovo mesto (za glavnog urednika „Politike”) došao Dragan Bujošević, Vaš prethodnik iz američke ambasade, na primer, nalagao je Bujoševiću na koji način će „Politika” pisati o NATO-u. Ti su nalozi iz američke ambasade Bujoševiću bili bitniji od naloga njegove savesti i osećaja profesionalne dužnosti prema svojoj zemlji.

***

Poštovani, ubeđen sam da se u međuvremenu, kada su u pitanju B92 i Mišić, malo toga promenilo i, kako ne bi ispalo da i B92 i Mišić danas, kao nekada Bujošević, ovo s predsednikom Amerike rade, možda, i po nalogu iz Vaše ambasade, molim za Vašu hitnu intervenciju jer će ona ovaj put biti i na korist Srbiji.

***

Ekselencijo, molim Vas da preduzmete ovaj korak, pre svega zato što ovaj stav o američkom predsedniku Trampu koji tako agresivno šire B92, neki drugi mediji svakodnevno, nije stav Srbije. O tome svedoči činjenica da je predsednik Srbije Aleksandar Vučić, čiji stavovi jedino mogu da se tumače kao stavovi Srbije (jer je jedino on u poslednje dve decenije na neposrednim predsedničkim izborima pobedio s natpolovičnom većinom), prilikom svoje nedavne posete Americi pravi odnos Srbije prema predsedniku Trampu iskazao pozivom da američki predsednik poseti Srbiju uz rečenicu da se u balkanskom okruženju, a i šire, samo Srbija radovala Trampovom izboru.

S poštovanjem

Goran Kozić, ideološki i svake vrste protivnik Vaše administracije, a ljubitelj američkog načina života, svestan da zbog ovog pisma nikada neće moći da dobije vizu i poseti (nepostojeću) tetku u Čikagu.