Има ли Србија снаге да мења личну карту

Једне би као ЛДП да бришу да је јужна покрајина саставни део Србије, док друге, међу којима предњачи ДСС, сматрају да је преамбула једина брана за дезинтеграцију земље. У ситуацији када опозиционе партије на десници бране највиши правни акт, а проевропске би да га мењају, али сумњају да је могућ конструктивни дијалог, Вучић поручује да неће да доноси на силу устав с малом скупштинском већином.

Председник Србије је и током посете Владичином Хану у петак поново поручио да ће Србија у уставне промене ићи само ако буде постојао најшири консензус. „Нећемо ништа октроисати, без обзира на већину коју имамо. Или ћемо имати широк консензус или нећемо ићи у то”, казао је Вучић.

Одговарајући новинарима на питање о могућности уставних промена, он је рекао да је важно да се започне разговор о озбиљним темама, а не да се тај разговор своди „на 140 карактера у којима треба неког да опсујете или изговорите све најружније”.

За сада, и то због усклађивања нашег правног система с ЕУ, једини конкретни предлози уставног реновирања који стижу односе се на правосуђе. Због наставка европских интеграција будуће измене устава треба да уреде нови начин избора судија и тужилаца, као и састав Високог савета судства и Државног већа тужилаца. Поједине невладине организације већ су доставиле своја решења министарству правде, а од странака једино је Демократска странка изашла са својим предлогом.

У министарству правде, за „Политику”, потврђују да постоји процес консултација са цивилним друштвом. Како кажу, пошто су стигли писмени предлози невладиних организација, први округли сто је одржан 21. јула, а за јесен је планирано одржавање још пет тематских расправа на тему промене устава у области правосуђа.

Лидер ДС-а Драган Шутановац сматра да ћемо до уласка у ЕУ барем два пута мењати устав, а не искључује могућност и да прво референдумско изјашњавање грађана о уставним променама буде заједно с београдским изборима. Циљ измена највишег правног акта које сада ДС предлаже и које ће доставити свим парламентарним групама и амбасадорима земаља ЕУ јесте да се из поступка избора судија искључи законодавна и извршна власт. Предлог демократа је и да чланови Високог савета судства и Државног већа тужилаца више не буду ресорни министар правде и председник Обора за правосуђе Скупштине Србије, чије су функције политичке.

Ђорђе Комленски, председник Скупштинског одбора за уставна питања, за „Политику” каже да до парламента још није стигла ниједна иницијатива за промену највишег правног акта и подсећа ко може бити овлашћени предлагач промене устава: трећина посланика, председник републике, влада или 150.000 грађана. „Лично нисам за парцијалне промене устава зато што морају да прођу и референдумско изјашњавање. Ако постоји политички консензус, мислим да је далеко одговорније према грађанима онда ићи на веће уставне измене које би издржале дужи временски период”, истиче Комленски.

Овај функционер Покрета социјалиста каже да не може да говори о предлозима ДС-а јер их није добио, али сматра да судска власт треба да буде максимално независна. „Правосуђе треба да буде самостално, али неки контролни механизам, барем када је у питању скупштина, треба да постоји јер је то представничко тело народа”, истиче Комленски.

Др Владан Кутлешић, професор уставног права, каже да дијалог и друштвени консензус јесу пожељни, али нису услов или део процедуре, јер у модерним друштвима устав доноси онај ко има парламентарну већину. „Легитимно је и пожељно да појединци и разне институције изнесу своје мишљење о уставним променама. Али није свеједно да ли о уставу став има нека невладина организација или САНУ. Или на другој страни партија која има 3,2 одсто гласова у односу на ону која има већину у скупштини”, објашњава овај стручњак за уставно право.

Страначким „уставобранитељима” који се опиру промени највишег правног акта због преамбуле, јер мисле да је тако могуће сачувати Косово, професор Кутлешић поручује: „Они који бране преамбулу сматрају да она има посебан значај и мисле да би свака њена измена имала посебне реперкусије у пракси, нису у праву. Али, нису у праву ни они који мисле ће њеним брисањем нешто променити у положају у којем се сада налази Косово. Што се тиче стања у којем се налази КиМ, оно је супротно одредбама устава. Значи правни ефекти преамбуле о Косову не постоје, али не могу да негирам да не постоје социјално психолошки и дневно политички”, каже Владан Кутлешић.

И Ђорђе Комленски сматра да је много важније како је уређен нормативни део устава него оно што пише у преамбули. „Разумем њено доношење у том политичком тренутку, али правнички гледано она није добро дефинисана. Зато не не видим да је преамбула проблем. Она у овом тренутку више служи као део популистичке приче и страначког надмудривања. Свима је јасно да озбиљне промене устава на крају не могу проћи без подршке грђана на референдуму”, мишљења је председник Скупштинског одбора за уставна питања.

Устав је „лична карта” једног народа и једне државе и зато је за његову промену толико пожељно постизање што ширег општедруштвеног договора. Теоретски, владајућој коалицији фали нешто више од десетак опозиционих посланика да стекне двотрећинску већину од 168 за уставне промене. Али Вучић с правом неће да се упушта у то, јер грађани на референдуму морају да дају коначну реч. А и зашто би када је важећи устав из 2006. године, којем се замера да је донет на брзину, договором Коштунице и Тадића и практично без јавне расправе, усвојен у парламенту једногласно, пре него што је добио подршку на референдуму.

Пресудио глас патријарха Павла

Народна скупштина усвојила је Устав РС 30. септембра 2006. године једногласно, с 242 гласа. Али морало је да га потврди и најмање 3.319.696 пунолетних грађана, односно 50 одсто плус један глас оних који су уписани у бирачки списак. Нови устав потврђен је на референдуму који је трајао два дана, 28. и 29. октобра и за њега је гласало око 94.000 више људи него што је био законски минимум. Али мало је фалило да народно изјашњавање о највишем правном акту не успе. Грађански савез Србије, ЛСВ, ЛДП, СДУ и група утицајних невладиних организација окупљених у „антиуставну коалицију” организовали су бојкот референдума. Да би мотивисао грађане да подрже нови устав, на гласање је први пут у животу изашао и тадашњи патријарх СПЦ Павле. Коначни резултат који је објавила Републичка изборна комисија гласио је: изашло је 3.645.517 грађана или 54,91 одсто грађана, а за устав је гласало 3.521.724, односно 53,04 одсто. Устав је проглашен на посебној седници парламента 8. новембра, на Митровдан, по чему је и добио назив.