Нови живот у колевци ФЕСТ-а
Шта је заједничко Лују Армстронгу, Оливери Катарини, Арсену Дедићу и Ђорђу Марјановићу? Свако ко прође Тргом Николе Пашића увериће се да их повезује Дворана Дома синдиката. Зато су великим постерима са њиховим ликом облепљена стакла на фронталној фасади здања, а изнад главног улаза натпис – „Сведок једног времена”.
Испред колевке ФЕСТ-а, „Београдског пролећа” и „Кидс феста” паркиран је камион, а његова приколица даском „петицом” спојена је са холом здања. Мајстори већ месец дана избацују шут и стари намештај на камион. На прстима се пробијамо до велике дворане у којој нас дочекује облак прашине.
Роје се звуци бушилица и одзвања граја радника.
Сала у којој је непосредно после отварања 1957. одржана прва пројекција југословенског филма „Само људи” Бранка Бауера, а пријемни испит су полагале домаће музичке звезде, сада подсећа на амфитеатар. Његовим подножјем доминира џиновско тамно платно. Њиме су обложене вредне и раритетне оргуље, које ће се, када реконструкција започета прошлог месеца почетком 2018. буде завршена, наћи у туристичкој понуди престонице, уверава Игор Станковић, директор „Дворане Дома синдиката”, предузећа које је прошле године купила његова фирма „МЦФ Мегаком филм”.
Нови живот тој краљици инструмената, оргуљама, које су се у Дому синдиката последњи пут огласиле 1998. године, удахнуло би неколико стотина хиљада евра.
– Велика дворана доживеће највећи преображај – биће то концертна, филмска и позоришна сала. Уместо 1.600 места, после обнове имаће 1.400 са размаком између седишта већим него досад. Посебна пажња биће посвећена акустици дворане, која ће задовољити светске стандарде за класичну музику, али и за филмске пројекције. Балкон и 20 ложа остају – прича Станковић ексклузивно за „Политику” док обилазимо дворану која се припрема за велику обнову.
У служби велике дворане биће просторије у подруму које најверодостојније сведоче о шест деценија постојања Дома синдиката. Влага и хладноћа струје ходницима који воде до техничких просторија. Системи за расвету и климу у употреби су били дуже од пола века, а компресор за климу – направа пред којом би се данашња „андроид генерација” саблазнила – заузима целу једну просторију. Добијен је од Немаца као ратна одштета и он ће, каже Станковић, остати на истом месту, само ће добити стаклени омотач и постаће доступан студентима техничких наука.
У простору од 6.250 квадратних метара наћи ће се четири биоскопске сале и једна вишенаменска – осим филмских пројекција, у њој ће бити камерна сцена, а служиће и као сала за конгресе и конференције. За прес центар, галерију, дечји едукативни кутак са играоницом резервисан је први спрат, док ће бар бити у великом холу у приземљу, са летњом баштом истуреном ка Тргу Николе Пашића. Из хола ће, осим степеница, до првог спрата водити и лифт. „Промоцију”, некадашњи клуб у који се улазило из Чавкетовог пролаза, замениће џез бар „Лисабон” који ће радити у вечерњим сатима, а реконструисани Дом синдиката биће отворен од 10 сати до један час после поноћи, напомиње Станковић.
– У обнову улажемо три милиона евра не рачунајући озвучење, расвету и пројекторе. Запослићемо 120 људи. Старе раднике нећемо оставити на цедилу, поједини од њих тридесетак су у међувремену отишли у пензију, а неки чекају да се обнова заврши како бисмо им пронашли ангажман– обећава Станковић.
Споменик културе
Дворана Дома синдиката грађена је од 1947. до 1955. године према пројекту архитекте Бранка Петричића. Здање је изведено у духу соцреализма са утицајем касног модернизма. Као симбол раног периода послератне изградње, својим положајем и волуменом одредило је обрисе једног од најзначајнијих градских јавних простора – Трга Николе Пашића. Ово место одржавања значајних скупова и догађаја политичког и културног садржаја представља и културно-историјску вредност. Влада Србије прогласила је Дом синдиката спомеником културе 2013. године. Отворен је 1957, а у њему су гостовали светски уметници као што су Едит Пјаф, Мајлс Дејвис, Ела Фицџералд, Би Би Кинг, Роберт де Ниро, Елизабет Тејлор, Ричард Бартон, Њујоршка и Берлинска филхармонија...
Филмови „Луде године”, „Тесна кожа”, „Зона Замфирова” и „Монтевидео” обарали су рекорде гледаности, а Лепа Брена и Мирослав Илић пунили су велику дворану данима.
Из стечаја у реконструкцију
Компанија „МЦФ Мегаком филм” крајем прошле године купила је предузеће „Дворана Дома синдиката” у стечају и постала нови закупац простора који сада реновира. Кирију плаћа власнику здања Савезу самосталних синдиката Србије и оснивачу „Дворане Дома синдиката”, која је у међувремену постала самостално предузеће, а у стечај је отишла 2016.
Запослени су страховали да ће то здање поделити судбину закатанчених београдских биоскопа и да ће променити намену, али, како сада ствари стоје, то не би требало да се деси.
– Откупили смо потраживања „Дворане” од „Београдских електрана”, постали највећи поверилац и предложили план реорганизације. Исплатили смо сва дуговања у износу од 20 милиона динара. Расписали смо позивни архитектонски конкурс и изабрали идејно решење архитекте Ђорђа Стојановића, према којем је предузеће ЗАПП израдило пројекат реконструкције – тврди Игор Станковић, директор „Дворане Дома синдиката”.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


