Затвор у затвору

Осуђеном се мора осигурати неограничен приступ води за пиће и санитарним уређајима. Током ове дисциплинске мере, он може да чита и пише и има право да борави ван просторије на свежем ваздуху у трајању од најмање један час дневно. Остатак времена проводи у самици.

– Изрицање мере упућивања у самицу регулисано је Законом о извршењу кривичних санкција. Казне изриче дисциплинска комисија и то искључиво за теже преступе као што су бекство или покушај бекства, припремање или подстрекивање на побуну или бекство, насиље, физичко или психичко злостављање. Ту су и прављење, поседовање или коришћење опасне ствари или средстава за комуникацију на даљину, као и угрожавање, оштећење или уништење имовине већег обима, речено је за „Политику” у Управи за извршење кривичних санкција.

Разлог за одлазак у самицу може бити и одбијање извршења законитог налога услед чега је наступила тежа штетна последица. За угрожавање туђег здравља намерно или грубом непажњом такође се иде у изолацију, али и за противљење здравственом прегледу или мерама за спречавање опасности од зараза, наводе у управи. У самицу иду и они који у затвору краду, као и они који за три месеца направе три лакша дисциплинска прекршаја, као што су на пример, коцкање, тетовирање или пирсинг, међусобна трговина стварима или вређање запослених у затвору. Ова строга казна предвиђена је и за оне који одбију да се тестирају на дрогу. По закону, ова дисциплинска мера може трајати најдуже 15 дана, али је казну изузетно могуће продужити и на читав месец за више дисциплинских преступа.

Затвореницима, док су у самици, нису ускраћена основна права предвиђена законом. Они и даље имају право на пријем пакета, на посете, боравак на свежем ваздуху, одлазак у кантину, могу да читају и пишу, а такође могу да буду и радно ангажовани.

Пре него што га управник пошаље у самицу, затвореника мора да прегледа затворски лекар. Један преглед дневно обавезан је и наредних дана, док год траје казна. Једном седмично у посету му долази управник и васпитач.

У најдрастичнијим случајевима, затворенику који упорно ремети ред, озбиљно угрожава безбедност и представља опасност за друге, управник може, уз претходно мишљење лекара, изрећи такозвану меру усамљења у непрекидном трајању најдуже до три месеца. Током календарске године ова мера се може применити највише два пута, а мора се прекинути одмах уколико тако каже лекар. Усамљење подразумева да осуђеник нема никакве контакте са осталима у затвору. Овакав затвореник има право на један час дневно шетње, али у самоћи.

Пре него што затвореника пошаље у самцу, управник може да му изрекне укор, да му ограничи пријем пакета, одузме погодности или забрани му да располаже новцем у затвору.

Тако је закон регулисао затворска правила, одредивши да самица буде последње решење за недисциплиноване. Ипак, они који су били иза решетака кажу да су ствари често другачије и да самице у неким затворима у Србији изгледају језиво, баш као у филмовима. Зграда ЦЗ-а, наводе бивши житељи овог здања, и сама има облик затворских решетака, а шетња између павиљона, која затвореницима живот значи, подразумева ходање у простору окруженом зидовима високим 25 метара и гледање кроз жицу у парче плавог неба, за које осуђеници кажу да је „предивно, тако близу и тако далеко”.