Недеља, 14.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Минималац у процепу

Док синдикалци сматрају да ово повећање може да буде веће од осам или девет одсто, послодавци тврде да им је ово додатни трошак и траже укидање пореза на минималне зараде од 22.620 динара
Минималац у процепу
У Србији минималац прима више од 350.000 радника (Фото А. Васиљевић)

Најава Александра Вучића, председника Србије, да ће минималне зараде ускоро бити повећане за осам до девет одсто, лепа је вест за оне који месечно кући носе 22.620 динара. Уколико би повећање било осам одсто, најнижа зарада би од нове године била за 1.809,6 динара већа и износила би 24.492 динара. А ако би било девет процената, минималац би био већи за 2.035 динара и био би 24.655,8 динара месечно.

И док синдикати тврде да је предложено повећање минимално, послодавце нико није ни питао да ли за ово има реалних извора. О томе је, између осталог, јуче било речи и на Социјално-економском савету, који ће наставити расправу да ли је и у којој мери то прихватљиво.

Ово је други пут да Вучић, прошле године као премијер, а ове као председник државе, доноси одлуку уместо Социјално-економског савета, па се неки с правом питају каква је улога овог тела, каже Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца Србије.

– Унија нема ништа против повећања минималне зараде, као и свих осталих плата, али тражимо да то буде из реалних извора, а не да нам то буде додатни трошак у пословању. Инсистираћемо да нас држава растерети плаћања неког од 500 парафискалних намета које сваког месеца плаћамо – каже он.

Најбоље би било, сматра, да држава послодавце ослободи плаћања пореза на минималну зараду од 22.620 динара. Данас је тај неопорезиви део око 10.500 динара, али то није ништа, а број оних који примају минималац већи је од 350.000, објашњава Атанацковић.

Упитан да ли ће право на повећање имати и они који су на буџету, односно којима се плата рачуна тако што се минималац помножи с коефицијентом, он одговара потврдно и каже да таквих у државној служби има око 40.000.

Право на повећање имају и они који су на буџету, а којима се минималац множи с коефицијентом – таквих је 40.000, каже Небојша Атанацковић, преседник Уније послодаваца Србије

– Србија има највећа пореска оптерећења на зараде, око 67 одсто. Зашто држава не растерети послодавце тог трошка и то оптерећење буде као у Македонији, у којој износи 37 одсто? Тамо је за две године преполовљен рад на црно – предлаже Атанацковић.

Ранка Савић, председник Асоцијације слободних и независних синдиката, каже да јој није јасно зашто се председник државе бави минималцем, када му то по Уставу није у опису посла. Осим тога, ако ће сваке године Вучић да одлучује о минималној заради, онда нека укине Социјално-економски савет, који тиме треба да се бави, и тих 40 милиона динара, колико кошта њихов рад, преусмери, на пример, на раднике „Гоше”, каже она.

Уколико не буде дијалога на ову тему, АСНС ће се жалити влади, јер би минималац могао да буде још већи и о томе треба да се разговара, каже Савићева.

У Савезу самосталних синдиката Србије кажу да је минимална зарада у последњих седам година повећана за свега 35 динара, а да се само послодавци питају, ни тога не би било.

Савез се залаже за смањење намета послодавцима, као и за оштрију казнену политику за нелојалну конкуренцију и рад на црно. Али, реалне основе за знатно повећање минималне зараде постоје, што би била и одлична смерница за раст минималних и зарада уопште, закључују у овом синдикату.

Коментари26
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Mirko Rajkovic
Ja sam za smanjenje minimalca jer to pokazuje rezultate, nama je ocigledno cilj unistenje naroda i drzave. Mi vec imamo najvece razlike u Evropi i u skladu sa tim najveca zahvatanja iz minimalca i nizih plata.
Nesa
Ima dosta prostora da se poveca minimalac i treba ga vezati za kurs evra, na primer da bude 2 vra po satu.I dalje je to ispod nekog proseka u Evropi s'obzirom da su nam cene iste kao u Evropi. Neko se tu strasno bogati preko ledja radnika. A ima dosta njih koji daju na ruke pare da bi izbegli placanja u budzet, njih bi u zatvor! Treba uvesti pravilo da ako radnik prijavi poslodavca da mu ne uplacuje 100% preko racuna nego na ruke, da taj sto prijavi dobije na primer 5 hiljada evra , pa neka ih cinkare!
Milan M. Mišković, sociolog
Nažalost naša zemlja kao i mnogo drugih zemalja je u kandžama svetskog globalizovanog kapitalizma, usled čega se esencijalno (možda i egzistencijalno) rešenje ne može tražiti u okviru jedne pojedinačno uzete zemlje, već na svetskom, globalnom, planu. U ovom trenutku ljudske istorije ne postoje uslovi za suštinsko rešenje. Problem je ne samo praktični nego i teorijski.
Milica M.
Praktično, teorija koja bi mogla da donese rešenje po kome bi od minimalca moglo da se normalno živi (a da se pri tom stalno ne moljaka za povećanje istog), ne može da se primeni u praksi. Zar nije vreme za neke teorije koje bi unapredile svakodnevni život svih, a naročito radnika koji treba da žive od minimalca? Rade li nešto na tome sociolozi i politikolozi, pre nego što nas prepuste kardiolozima i patolozima ?
Milos miokovic
Ako zelite objavite ako ne,ne.......upravo sada sedim u Duisburgu,nemac me pita odakle sam,kazem Serbia a on ce:ima radi,nema para.....eto sta im je cesto ponavljano od nas,ostalo zapamceno......nije prvi put
Milan M. Mišković, sociolog
У Србији данас живимо у условима владавине капиталистичке производње, у којој велика, и све већа класа становништва може живети једино ако на тржишту власнику средстава за производњу (капиталисти) продаје своју радну снагу као робу за одређену најамнину (не продаје се рад него радна снага као свака друга роба, али сасвим особита роба која има својство да ствара вредност). Дакле, радник даје у најам односно продаје своју радну снагу (о куповини и продаји радне снаге видети Марксово најважније доло “Капитал”, књига I, глава IV, 3 одељак). И радна снага као роба има своје трошкове производње (радника, а не рада) односно своју вредност, а то је сума средстава за живот – или њихова новчана цена – која су просечно потребна да радника одрже способним за рад. У том смислу, што је цена радне снаге нижа, експлоатација радника је већа. Према томе, егзистенцијално и есенцијално решење није у сталном мољакању радника (запослених) да им се повећа цена радне снаге, јер експолоатација и даље опстаје.
Milica M.
Dovršite, poštovani gosp. Miškoviću, ovaj komentar esencijalnom rečenicom, a inače, odgovorom na pitanje: Šta je rešenje? I, da dodam, zaposleni ne "moljakaju", samo traže pravo na normalan život, ispunjenjem svih životnih potreba dostojnih čoveka.

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.