Минималац у процепу

И док синдикати тврде да је предложено повећање минимално, послодавце нико није ни питао да ли за ово има реалних извора. О томе је, између осталог, јуче било речи и на Социјално-економском савету, који ће наставити расправу да ли је и у којој мери то прихватљиво.

Ово је други пут да Вучић, прошле године као премијер, а ове као председник државе, доноси одлуку уместо Социјално-економског савета, па се неки с правом питају каква је улога овог тела, каже Небојша Атанацковић, председник Уније послодаваца Србије.

– Унија нема ништа против повећања минималне зараде, као и свих осталих плата, али тражимо да то буде из реалних извора, а не да нам то буде додатни трошак у пословању. Инсистираћемо да нас држава растерети плаћања неког од 500 парафискалних намета које сваког месеца плаћамо – каже он.

Најбоље би било, сматра, да држава послодавце ослободи плаћања пореза на минималну зараду од 22.620 динара. Данас је тај неопорезиви део око 10.500 динара, али то није ништа, а број оних који примају минималац већи је од 350.000, објашњава Атанацковић.

Упитан да ли ће право на повећање имати и они који су на буџету, односно којима се плата рачуна тако што се минималац помножи с коефицијентом, он одговара потврдно и каже да таквих у државној служби има око 40.000.

– Србија има највећа пореска оптерећења на зараде, око 67 одсто. Зашто држава не растерети послодавце тог трошка и то оптерећење буде као у Македонији, у којој износи 37 одсто? Тамо је за две године преполовљен рад на црно – предлаже Атанацковић.

Ранка Савић, председник Асоцијације слободних и независних синдиката, каже да јој није јасно зашто се председник државе бави минималцем, када му то по Уставу није у опису посла. Осим тога, ако ће сваке године Вучић да одлучује о минималној заради, онда нека укине Социјално-економски савет, који тиме треба да се бави, и тих 40 милиона динара, колико кошта њихов рад, преусмери, на пример, на раднике „Гоше”, каже она.

Уколико не буде дијалога на ову тему, АСНС ће се жалити влади, јер би минималац могао да буде још већи и о томе треба да се разговара, каже Савићева.

У Савезу самосталних синдиката Србије кажу да је минимална зарада у последњих седам година повећана за свега 35 динара, а да се само послодавци питају, ни тога не би било.

Савез се залаже за смањење намета послодавцима, као и за оштрију казнену политику за нелојалну конкуренцију и рад на црно. Али, реалне основе за знатно повећање минималне зараде постоје, што би била и одлична смерница за раст минималних и зарада уопште, закључују у овом синдикату.