Minimalac u procepu

I dok sindikati tvrde da je predloženo povećanje minimalno, poslodavce niko nije ni pitao da li za ovo ima realnih izvora. O tome je, između ostalog, juče bilo reči i na Socijalno-ekonomskom savetu, koji će nastaviti raspravu da li je i u kojoj meri to prihvatljivo.

Ovo je drugi put da Vučić, prošle godine kao premijer, a ove kao predsednik države, donosi odluku umesto Socijalno-ekonomskog saveta, pa se neki s pravom pitaju kakva je uloga ovog tela, kaže Nebojša Atanacković, predsednik Unije poslodavaca Srbije.

– Unija nema ništa protiv povećanja minimalne zarade, kao i svih ostalih plata, ali tražimo da to bude iz realnih izvora, a ne da nam to bude dodatni trošak u poslovanju. Insistiraćemo da nas država rastereti plaćanja nekog od 500 parafiskalnih nameta koje svakog meseca plaćamo – kaže on.

Najbolje bi bilo, smatra, da država poslodavce oslobodi plaćanja poreza na minimalnu zaradu od 22.620 dinara. Danas je taj neoporezivi deo oko 10.500 dinara, ali to nije ništa, a broj onih koji primaju minimalac veći je od 350.000, objašnjava Atanacković.

Upitan da li će pravo na povećanje imati i oni koji su na budžetu, odnosno kojima se plata računa tako što se minimalac pomnoži s koeficijentom, on odgovara potvrdno i kaže da takvih u državnoj službi ima oko 40.000.

– Srbija ima najveća poreska opterećenja na zarade, oko 67 odsto. Zašto država ne rastereti poslodavce tog troška i to opterećenje bude kao u Makedoniji, u kojoj iznosi 37 odsto? Tamo je za dve godine prepolovljen rad na crno – predlaže Atanacković.

Ranka Savić, predsednik Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata, kaže da joj nije jasno zašto se predsednik države bavi minimalcem, kada mu to po Ustavu nije u opisu posla. Osim toga, ako će svake godine Vučić da odlučuje o minimalnoj zaradi, onda neka ukine Socijalno-ekonomski savet, koji time treba da se bavi, i tih 40 miliona dinara, koliko košta njihov rad, preusmeri, na primer, na radnike „Goše”, kaže ona.

Ukoliko ne bude dijaloga na ovu temu, ASNS će se žaliti vladi, jer bi minimalac mogao da bude još veći i o tome treba da se razgovara, kaže Savićeva.

U Savezu samostalnih sindikata Srbije kažu da je minimalna zarada u poslednjih sedam godina povećana za svega 35 dinara, a da se samo poslodavci pitaju, ni toga ne bi bilo.

Savez se zalaže za smanjenje nameta poslodavcima, kao i za oštriju kaznenu politiku za nelojalnu konkurenciju i rad na crno. Ali, realne osnove za znatno povećanje minimalne zarade postoje, što bi bila i odlična smernica za rast minimalnih i zarada uopšte, zaključuju u ovom sindikatu.