Еулекс ћутао о криминалу у косовском врху

Еулекс је највећа, најскупља и најамбициознија мисија Европске уније, којој је поверено да изгради институције система, укључујући и области безбедности и правосуђа. Какав је њен учинак?

Учинак је поразан, ситуација је гора него пре доласка мисије. Једном кад је установљена, било је важно створити привид да се ради нешто корисно. Није постојао притисак из Брисела да се испуне циљеви због којих је мисија створена, попут владавине права и борбе против корупције. Еулекс је приступио томе с истом немарношћу с којом је свој задатак претходно спроводила мисија Уједињених нација, Унмик.

Указујете на грешке Еулекса које су довеле до устоличења криминалне елите на Косову и ојачале њену улогу…

Кад је Еулекс почео са радом, Косово је тек прогласило независност. Став је био да би напад на елиту створио политичке проблеме. Могли су да наставе с корупцијом и организованим криминалом а да нико не подигне прст. Потискивање високог криминала било је опасно јер би политичка елита Косова могла да узврати. У тој ситуацији службеници међународних мисија нису били мотивисани да се баве својим послом. То је важило и за моју мисију. Нисмо имали право да шаљемо у затвор, али смо могли да отпуштамо министре, заустављамо законе… То право, међутим, никада нисмо користили јер је било лакше ћутати.

Говорите о некој врсти колонијалног понашања својственог међународним службеницима на Косову…

Едвард Саид то назива оријентализмом. Многи међународни службеници били су спремни да пристану на оно што код куће никада не би прихватили. За законе које је предлагала косовска влада говорили су да су прихватљиви, али када би их питао како би реаговали да њихова влада предложи тако нешто, рекли би да би то било незамисливо.

Наводите примере који указују да је на Косову организована једна од највећих пљачки европских фондова, као у случају ауто-пута који повезује Приштину са Тираном и Скопљем. У ово су били умешани високи амерички званичници?

Амерички амбасадор у то време Кристофер Дел снажно се залагао да тај пут буде изграђен и веома је инсистирао баш на том уговору с америчком корпорацијом „Бечтел” (Bechtel Corporation). Убрзо после тога дао је оставку и отишао да ради за њих. У време док је био на Косову, понашао се као краљ.

Да ли је између Брисела и Вашингтона било сукоба интереса на Косову?

Американци су увек били снажнији. Сваки пут кад би било разлике у мишљењима између Американаца и ЕУ, косовска влада је увек на крају радила како кажу Американци. То је и данас случај. Европљани имају највише људи на Косову, издвајају највише новца, али је амерички утицај и даље најснажнији, иако немају јаке интересе на Косову. Без Американаца Европљани не могу много да ураде. Сада је ситуација у неку руку још гора него раније, јер има мање надлежности и мање људи да би се нешто предузело.

Да ли је, имајући у виду ове интересе, могуће спровести неутрално суђење припадницима ОВК из врха власти на Специјалном суду за злочине почињене на Косову од 1998. до 2000, који почиње са радом у Хагу?

То је чудан суд, створен ад хок, с намером да се бави тим злочинима, имајући у виду ко су вероватни починиоци, Тачи, Харадинај и други. Кад су судије изабране, знало се шта ће да суде. То је суд на који лако може да се утиче – ако хоћете да их пошаљете у затвор изаберете строге судије, ако желите да их ослободите, онда се одлучите за благе и кажете им да је њихов посао да их ослободе. Постоје разлози да се поново заузме меки став, да би се избегло погоршање ситуације на Косову и у Македонији. Поставља се питање зашто би Тачија сада дирали, када га нису дирали све ове године. С друге стране, извештај специјалног тужиоца из 2014. године био је врло оштар. У њему је писало да су се десили злочини против човечности које је починила ОВК. Није јасно у којем ће правцу ићи, можда ће одлучити да је време да престану да штите Тачија и да пусте да правосуђе ради посао.