Euleks ćutao o kriminalu u kosovskom vrhu

Euleks je najveća, najskuplja i najambicioznija misija Evropske unije, kojoj je povereno da izgradi institucije sistema, uključujući i oblasti bezbednosti i pravosuđa. Kakav je njen učinak?

Učinak je porazan, situacija je gora nego pre dolaska misije. Jednom kad je ustanovljena, bilo je važno stvoriti privid da se radi nešto korisno. Nije postojao pritisak iz Brisela da se ispune ciljevi zbog kojih je misija stvorena, poput vladavine prava i borbe protiv korupcije. Euleks je pristupio tome s istom nemarnošću s kojom je svoj zadatak prethodno sprovodila misija Ujedinjenih nacija, Unmik.

Ukazujete na greške Euleksa koje su dovele do ustoličenja kriminalne elite na Kosovu i ojačale njenu ulogu…

Kad je Euleks počeo sa radom, Kosovo je tek proglasilo nezavisnost. Stav je bio da bi napad na elitu stvorio političke probleme. Mogli su da nastave s korupcijom i organizovanim kriminalom a da niko ne podigne prst. Potiskivanje visokog kriminala bilo je opasno jer bi politička elita Kosova mogla da uzvrati. U toj situaciji službenici međunarodnih misija nisu bili motivisani da se bave svojim poslom. To je važilo i za moju misiju. Nismo imali pravo da šaljemo u zatvor, ali smo mogli da otpuštamo ministre, zaustavljamo zakone… To pravo, međutim, nikada nismo koristili jer je bilo lakše ćutati.

Govorite o nekoj vrsti kolonijalnog ponašanja svojstvenog međunarodnim službenicima na Kosovu…

Edvard Said to naziva orijentalizmom. Mnogi međunarodni službenici bili su spremni da pristanu na ono što kod kuće nikada ne bi prihvatili. Za zakone koje je predlagala kosovska vlada govorili su da su prihvatljivi, ali kada bi ih pitao kako bi reagovali da njihova vlada predloži tako nešto, rekli bi da bi to bilo nezamislivo.

Navodite primere koji ukazuju da je na Kosovu organizovana jedna od najvećih pljački evropskih fondova, kao u slučaju auto-puta koji povezuje Prištinu sa Tiranom i Skopljem. U ovo su bili umešani visoki američki zvaničnici?

Američki ambasador u to vreme Kristofer Del snažno se zalagao da taj put bude izgrađen i veoma je insistirao baš na tom ugovoru s američkom korporacijom „Bečtel” (Bechtel Corporation). Ubrzo posle toga dao je ostavku i otišao da radi za njih. U vreme dok je bio na Kosovu, ponašao se kao kralj.

Da li je između Brisela i Vašingtona bilo sukoba interesa na Kosovu?

Amerikanci su uvek bili snažniji. Svaki put kad bi bilo razlike u mišljenjima između Amerikanaca i EU, kosovska vlada je uvek na kraju radila kako kažu Amerikanci. To je i danas slučaj. Evropljani imaju najviše ljudi na Kosovu, izdvajaju najviše novca, ali je američki uticaj i dalje najsnažniji, iako nemaju jake interese na Kosovu. Bez Amerikanaca Evropljani ne mogu mnogo da urade. Sada je situacija u neku ruku još gora nego ranije, jer ima manje nadležnosti i manje ljudi da bi se nešto preduzelo.

Da li je, imajući u vidu ove interese, moguće sprovesti neutralno suđenje pripadnicima OVK iz vrha vlasti na Specijalnom sudu za zločine počinjene na Kosovu od 1998. do 2000, koji počinje sa radom u Hagu?

To je čudan sud, stvoren ad hok, s namerom da se bavi tim zločinima, imajući u vidu ko su verovatni počinioci, Tači, Haradinaj i drugi. Kad su sudije izabrane, znalo se šta će da sude. To je sud na koji lako može da se utiče – ako hoćete da ih pošaljete u zatvor izaberete stroge sudije, ako želite da ih oslobodite, onda se odlučite za blage i kažete im da je njihov posao da ih oslobode. Postoje razlozi da se ponovo zauzme meki stav, da bi se izbeglo pogoršanje situacije na Kosovu i u Makedoniji. Postavlja se pitanje zašto bi Tačija sada dirali, kada ga nisu dirali sve ove godine. S druge strane, izveštaj specijalnog tužioca iz 2014. godine bio je vrlo oštar. U njemu je pisalo da su se desili zločini protiv čovečnosti koje je počinila OVK. Nije jasno u kojem će pravcu ići, možda će odlučiti da je vreme da prestanu da štite Tačija i da puste da pravosuđe radi posao.