Српске оранице странцима тек за 10 година

Иако јавне расправе није било јер је то, према његовим речима, политичка одлука, Недимовић истиче да је сигуран да ће овај пропис донети добро за Србију.

Потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању (ССП) наша земља се, иначе, обавезала да ће од 1. септембра ове године омогућити страним држављанима и фирмама да купују земљу (и све друге непокретности) под једнаким условима као и грађани Србије.  Измена ССП-а, коју би морале да потпишу све државе чланице ЕУ, никада није званично затражена. Србија је зато заиграла на карту измена и допуна Закона о пољопривредном земљишту чиме се на неки начин ограничава број оних који би могли да конкуришу за српске оранице. Овим прописом наша земља је прва која ће пре уласка у ЕУ изједначити права куповине земље код страних и домаћих физичких и правних лица.

Недимовић је јуче подсетио да Устав Србије јасно наводи под којим условима и како страна правна лица могу да дођу у ситуацију да буду власници имовине.

– Да ли ће правна лица куповати земљиште, домаћа апсолутно, а страна само ако постоји посебан међународни споразум који мора да буде ратификован у Скупштини – каже Недимовић и додаје да то важи само за држављане чланица ЕУ, на основу детаља договорених 2008. приликом потписивања ССП-а. Изменама овог закона предвиђено је, иначе, да држављани чланица Европске уније могу да купују пољопривредно земљиште у Србији, али под условом да најмање 10 година живе у локалним самоуправама у којима желе да купе земљиште, да најмање три године обрађују земљиште које је предмет куповине, и да у свом власништву имају потребну опрему и механизацију.

Србија се обавезује и да ће у наредне четири године постепено усклађивати своје законодавство о стицању својине над непокретностима како би изједначила грађане Србије и ЕУ, у складу са Споразумом о стабилизацији и придруживању (ССП).

Члан Одбора за пољопривреду, шумарство и водопривреду Скупштине Србије Миладин Шеварлић изјавио је за „Политику” да у Предлогу измена Закона о пољопривредном земљишту „нема ни слова” о томе да ли фирма чији је оснивач или суоснивач држављанин земаља ЕУ може да купи пољопривредно земљиште у Србији, већ се само прописују услови за странце као физичка лица.

Он је објаснио да је Предлог измена Закона о пољопривредном земљишту донет са образложењем да је био на јавној расправи пољопривредних удружења, али је питање колико су она репрезентативна и шта су били њихови предлози.

 – Наука и струка нису имале прилике да кажу своју реч о изменама и допунама Закона о пољопривредном земљишту. У предложеним изменама тог закона не помиње се ни каква су права грађана са двојним држављанством. Оне су непрецизне и због тога што није јасно да ли услови за стицање права на куповину земљишта важе кумулативно десет година или су рокови различити с обзиром на то да можда има и оних који су раније закупили земљиште – рекао је Шеварлић.

Шеварлић је истакао да је против продаје пољопривредног земљишта странцима и навео да је Србија могла да следи пример других земаља које су боље решиле ово питање.

Пољопривредни стручњаци сматрају да би предложене прописе требало поправити у скупштинској процедури пре усвајања тако што би се странцима забранила куповина пољопривредног земљишта, а омогућио закуп.