Три македонске буктиње наљутиле Грке

После смиривања односа са Београдом због шпијунске афере, Скопље мора Атини и да објасни провокацију у вези са мапом „велике Македоније”. Грчки шеф дипломатије Никос Коцијас због тога се чак двоумио да ли да посети Скопље крајем августа, јер је македонски конзул у Торонту говорио на скупу испред иредентистичких симбола и мапе која својата део грчке територије.

Да ли Балкан треба да брине због још једног великодржавног пројекта на Балкану чији је циљ како откривају поједини таблоиди, позивајући се наводно на Грчку обавештајну службу, да се Косово и Македонија уједине како би лакше заједно ушли у НАТО?

 

„Зоран Заев је талац Албанаца и САД, јер су га они довели на власт да би подржавао великоалбанску политику. И ако тако настави Македонија ће пре бити распарчана него да се шири. Пројекат „велике Македоније је будалаштина неких емигрантских кругова”, сматра Милован Дрецун, председник Скупштинског одбора за Косово и Метохију.

Још од 60-их година прошлог века у Торонту делује организација Уједињена Македонија и њихов лого је канадски јаворов лист са три буктиње које симболизују вардарску, пиринску и егејску Македонију, наводи Слободан Јанковић из Центра за конзервативне студије. „Ова емигрантска организација је иницијатор инцидента због којег се Грци буне. На њихове скупове је раније долазио и канадски премијер. Идеја и мапа велике Македоније није ништа ново, али она никад није била део званичне политике Скопља”, објашњава Јанковић.

За Александра Раковића, вишег научног сарадника Института за новију историју Србије, прича о македонском великодржавном пројекту је само још један покушај уношења јабуке раздора  у балкански простор, поготово између Срба и Македонаца. „Све је то намерно смишљено као и наводни покушај пуча у Црној Гори на дан избора како би се осујетио референдум о НАТО. Зато и прича како Македонска православна црква уступа албанским свештеницима цркве није тачна. Албанска православна црква је практично грчка црква са седиштем у Тирани и њено свештенство не би могло да служи у храмовима МПЦ која је у расколу са осталим помесним црквама”, објашњава Раковић.

Али овај историчар  подсећа да је став МПЦ можда био пресудан да 2015. Македонија преломи и гласа за пријем Косова у Унеско: „Према неким незваничним сазнањима, тадашњи премијер Никола Груевски је због незадовољства у врху ВМРО-ДПМНЕ ишао на консултације код поглавара МПЦ. И архиепископ Стефан га је саветовао да подржи пријем Приштине у Унеско. Груевски је подршком Косову хтео је удовољи Албанцима и тако сачува власт, али му то на крају ништа није вредело”.

Александар Раковић сматра да Београд никако не би требало да ревидира одлуку о имену под којим признаје Македонију, јер би македонски народ који је  пројугословенски оријентисан и окренут Београду препустили Бугарима. Према анкетама 80 одсто македонског народа је окренуто према Србима, а само осам одсто према Бугарима.

На опасност да затезање односа на релацији Београд–Скопље може широм отворити врата Бугарској за ширење свог утицаја у Македонији упозорава и наш бивши амбасадор у Софији Срећко Ђукић. Поготово откад су Бугарска и Македонија почетком августа потписале Споразум о добросуседству, пријатељству и сарадњи.

 Слободан Јанковић из Центра за конзервативне студије открива да грчки министар Никос Коцијас долази у Скопље и због договора који су на Илинден потписали бугарски и македонски премијери Бојко Борисов и Зоран Заев. „Да је споразум о пријатељству са Бугарском усмерен против интереса Србије и Грчке посредно је потврдио у једној изјави и познати македонски професор Дане Талески, иначе близак СДСМ-у Зорана Заева”, каже Јанковић.

Да интереси Бугарске и Србије на Балкану могу бити супротстављени упозорио је још 2014. познати геополитички аналитичар Џорџ Фридман на међународном скупу у Београду, подсећа Стеван Гајић из Института за европске студије. Он  каже да је било изненађујуће када је оснивач Страфора рекао да су Американци отписали Бугарску и да је она сада питање за Србију. По оцени овог истраживача, ако се Бугарска буде конфронтирала са Србијом поводом питања Македоније, то ће искључиво против интереса Бугарске коју је од уласка у ЕУ напустило два милиона младих.

„У Македонији још постоји велики одијум према Бугарима због злочина који су чинили у две окупације током Првог и Другог светског рата. Главни катализатор стварања македонског националног идентитета био је последица отпора насилној бугаризацији која је почела још у 19. веку”, прича овај истраживач ИЕС-а уз подсећање да Запад у циљу конфронтирања православних словенских народа код Бугара намерно подстиче германофилску, протобугарско-трачанску националну традицију насупрот словенофилској која има симпатије према Србима.