Tri makedonske buktinje naljutile Grke

Posle smirivanja odnosa sa Beogradom zbog špijunske afere, Skoplje mora Atini i da objasni provokaciju u vezi sa mapom „velike Makedonije”. Grčki šef diplomatije Nikos Kocijas zbog toga se čak dvoumio da li da poseti Skoplje krajem avgusta, jer je makedonski konzul u Torontu govorio na skupu ispred iredentističkih simbola i mape koja svojata deo grčke teritorije.

Da li Balkan treba da brine zbog još jednog velikodržavnog projekta na Balkanu čiji je cilj kako otkrivaju pojedini tabloidi, pozivajući se navodno na Grčku obaveštajnu službu, da se Kosovo i Makedonija ujedine kako bi lakše zajedno ušli u NATO?

 

„Zoran Zaev je talac Albanaca i SAD, jer su ga oni doveli na vlast da bi podržavao velikoalbansku politiku. I ako tako nastavi Makedonija će pre biti rasparčana nego da se širi. Projekat „velike Makedonije je budalaština nekih emigrantskih krugova”, smatra Milovan Drecun, predsednik Skupštinskog odbora za Kosovo i Metohiju.

Još od 60-ih godina prošlog veka u Torontu deluje organizacija Ujedinjena Makedonija i njihov logo je kanadski javorov list sa tri buktinje koje simbolizuju vardarsku, pirinsku i egejsku Makedoniju, navodi Slobodan Janković iz Centra za konzervativne studije. „Ova emigrantska organizacija je inicijator incidenta zbog kojeg se Grci bune. Na njihove skupove je ranije dolazio i kanadski premijer. Ideja i mapa velike Makedonije nije ništa novo, ali ona nikad nije bila deo zvanične politike Skoplja”, objašnjava Janković.

Za Aleksandra Rakovića, višeg naučnog saradnika Instituta za noviju istoriju Srbije, priča o makedonskom velikodržavnom projektu je samo još jedan pokušaj unošenja jabuke razdora  u balkanski prostor, pogotovo između Srba i Makedonaca. „Sve je to namerno smišljeno kao i navodni pokušaj puča u Crnoj Gori na dan izbora kako bi se osujetio referendum o NATO. Zato i priča kako Makedonska pravoslavna crkva ustupa albanskim sveštenicima crkve nije tačna. Albanska pravoslavna crkva je praktično grčka crkva sa sedištem u Tirani i njeno sveštenstvo ne bi moglo da služi u hramovima MPC koja je u raskolu sa ostalim pomesnim crkvama”, objašnjava Raković.

Ali ovaj istoričar  podseća da je stav MPC možda bio presudan da 2015. Makedonija prelomi i glasa za prijem Kosova u Unesko: „Prema nekim nezvaničnim saznanjima, tadašnji premijer Nikola Gruevski je zbog nezadovoljstva u vrhu VMRO-DPMNE išao na konsultacije kod poglavara MPC. I arhiepiskop Stefan ga je savetovao da podrži prijem Prištine u Unesko. Gruevski je podrškom Kosovu hteo je udovolji Albancima i tako sačuva vlast, ali mu to na kraju ništa nije vredelo”.

Aleksandar Raković smatra da Beograd nikako ne bi trebalo da revidira odluku o imenu pod kojim priznaje Makedoniju, jer bi makedonski narod koji je  projugoslovenski orijentisan i okrenut Beogradu prepustili Bugarima. Prema anketama 80 odsto makedonskog naroda je okrenuto prema Srbima, a samo osam odsto prema Bugarima.

Na opasnost da zatezanje odnosa na relaciji Beograd–Skoplje može širom otvoriti vrata Bugarskoj za širenje svog uticaja u Makedoniji upozorava i naš bivši ambasador u Sofiji Srećko Đukić. Pogotovo otkad su Bugarska i Makedonija početkom avgusta potpisale Sporazum o dobrosusedstvu, prijateljstvu i saradnji.

 Slobodan Janković iz Centra za konzervativne studije otkriva da grčki ministar Nikos Kocijas dolazi u Skoplje i zbog dogovora koji su na Ilinden potpisali bugarski i makedonski premijeri Bojko Borisov i Zoran Zaev. „Da je sporazum o prijateljstvu sa Bugarskom usmeren protiv interesa Srbije i Grčke posredno je potvrdio u jednoj izjavi i poznati makedonski profesor Dane Taleski, inače blizak SDSM-u Zorana Zaeva”, kaže Janković.

Da interesi Bugarske i Srbije na Balkanu mogu biti suprotstavljeni upozorio je još 2014. poznati geopolitički analitičar Džordž Fridman na međunarodnom skupu u Beogradu, podseća Stevan Gajić iz Instituta za evropske studije. On  kaže da je bilo iznenađujuće kada je osnivač Strafora rekao da su Amerikanci otpisali Bugarsku i da je ona sada pitanje za Srbiju. Po oceni ovog istraživača, ako se Bugarska bude konfrontirala sa Srbijom povodom pitanja Makedonije, to će isključivo protiv interesa Bugarske koju je od ulaska u EU napustilo dva miliona mladih.

„U Makedoniji još postoji veliki odijum prema Bugarima zbog zločina koji su činili u dve okupacije tokom Prvog i Drugog svetskog rata. Glavni katalizator stvaranja makedonskog nacionalnog identiteta bio je posledica otpora nasilnoj bugarizaciji koja je počela još u 19. veku”, priča ovaj istraživač IES-a uz podsećanje da Zapad u cilju konfrontiranja pravoslavnih slovenskih naroda kod Bugara namerno podstiče germanofilsku, protobugarsko-tračansku nacionalnu tradiciju nasuprot slovenofilskoj koja ima simpatije prema Srbima.