Кљуном или шапом по екрану на додир

Не воле само људи да играју видео-игре. И различите врсте животиња фасциниране су игрицама, нарочито уз помоћ уређаја који имају екран на додир, уочили су научници у зоо-вртовима тестирајући како се животиње слажу са новим технологијама.

Како пише „Глас Америке”, у Пацифичком акваријуму, у Лонг Бичу у Калифорнији, спроводи се такав један пројекат у коме се уочава каква је интеракција између животиња и компјутера.

Шта је заједничко мачкама и пингвинима? То што се и једнима и другима допада једна иста игрица. Сара Мендел, чувар птица у Пацифичком акваријуму, желела је да провери хоће ли се игрица допасти пингвинима колико и њеним мачкама. А кад је то предложила свом шефу он се само насмејао, каже Сара. Међутим, резултат није био за шалу.

Када је међу пингвине донела уређај одмах су се заинтригирали. Екран на додир је добар и за кљуцање и за додиривање, а уједно служи и као ментална и физичка вежба за пингвине. – Док се они забављају, ја могу да им прегледам пераја и уверим се да је све у реду, а могу и кришом да поставим вагу испод, где стоје па да их и измерим.

Пингвини нису једина животињска врста којима се допало да типкају кљуном по екрану. У зоо-врту у Атланти таква могућност понуђена је орангутанима, горилама и медведима. Чак су и папагаји и корњаче показали интересовање и, како оцењују ветеринари, чини се да и ове врсте уживају у игрицама и екранима на додир.

Научници посматрају дужину врата корњаче да би видели колико им је пријатна нека активност. Како објашњава Ана Вилкинсон са Универзитета Линколн, преноси „Глас Америке”, дуг врат код корњаче значи да јој технологија прија. – Сви смо мислили да ће бити потребно много времена да корњаче научимо како да користе екран на додир. Али, учили смо их на исти начин као и псе – и корњаче су то научиле пре паса – објашњава она и додаје да су екрани на додир фантастична ствар, јер пружају велику флексибилност. На различите начине можете да стимулишете животиње. Добро је и то што људи више нису потребни у тој једначини, зато што људи нису толико поуздани, а и одвлаче пажњу. Како каже Сара Мендел, сада научници могу да уоче визуелне способности животиња, што раније нису могли. – Не разликујемо се толико од њих. И ми исто волимо екране на додир, а мислим да би могли да помогну научницима да виде како неке животиње функционишу – истиче она. Екрани на додир омогућавају животињама да виртуелно изаберу шта хоће да једу – што научницима омогућава да боље разумеју како животиње размишљају.