Kljunom ili šapom po ekranu na dodir

Ne vole samo ljudi da igraju video-igre. I različite vrste životinja fascinirane su igricama, naročito uz pomoć uređaja koji imaju ekran na dodir, uočili su naučnici u zoo-vrtovima testirajući kako se životinje slažu sa novim tehnologijama.

Kako piše „Glas Amerike”, u Pacifičkom akvarijumu, u Long Biču u Kaliforniji, sprovodi se takav jedan projekat u kome se uočava kakva je interakcija između životinja i kompjutera.

Šta je zajedničko mačkama i pingvinima? To što se i jednima i drugima dopada jedna ista igrica. Sara Mendel, čuvar ptica u Pacifičkom akvarijumu, želela je da proveri hoće li se igrica dopasti pingvinima koliko i njenim mačkama. A kad je to predložila svom šefu on se samo nasmejao, kaže Sara. Međutim, rezultat nije bio za šalu.

Kada je među pingvine donela uređaj odmah su se zaintrigirali. Ekran na dodir je dobar i za kljucanje i za dodirivanje, a ujedno služi i kao mentalna i fizička vežba za pingvine. – Dok se oni zabavljaju, ja mogu da im pregledam peraja i uverim se da je sve u redu, a mogu i krišom da postavim vagu ispod, gde stoje pa da ih i izmerim.

Pingvini nisu jedina životinjska vrsta kojima se dopalo da tipkaju kljunom po ekranu. U zoo-vrtu u Atlanti takva mogućnost ponuđena je orangutanima, gorilama i medvedima. Čak su i papagaji i kornjače pokazali interesovanje i, kako ocenjuju veterinari, čini se da i ove vrste uživaju u igricama i ekranima na dodir.

Naučnici posmatraju dužinu vrata kornjače da bi videli koliko im je prijatna neka aktivnost. Kako objašnjava Ana Vilkinson sa Univerziteta Linkoln, prenosi „Glas Amerike”, dug vrat kod kornjače znači da joj tehnologija prija. – Svi smo mislili da će biti potrebno mnogo vremena da kornjače naučimo kako da koriste ekran na dodir. Ali, učili smo ih na isti način kao i pse – i kornjače su to naučile pre pasa – objašnjava ona i dodaje da su ekrani na dodir fantastična stvar, jer pružaju veliku fleksibilnost. Na različite načine možete da stimulišete životinje. Dobro je i to što ljudi više nisu potrebni u toj jednačini, zato što ljudi nisu toliko pouzdani, a i odvlače pažnju. Kako kaže Sara Mendel, sada naučnici mogu da uoče vizuelne sposobnosti životinja, što ranije nisu mogli. – Ne razlikujemo se toliko od njih. I mi isto volimo ekrane na dodir, a mislim da bi mogli da pomognu naučnicima da vide kako neke životinje funkcionišu – ističe ona. Ekrani na dodir omogućavaju životinjama da virtuelno izaberu šta hoće da jedu – što naučnicima omogućava da bolje razumeju kako životinje razmišljaju.