Макрон против увоза јефтине радне снаге

Сада Макрон жели и спречавање „социјалног дампинга” – неограниченог увоза радника са истока континента који прихватају плате испод минималца за домаћи кадар.

Да би у томе успео, Макрон је кренуо на турнеју по централној и источној Европи. Тамо покушава да приволи владе да и оне пристану на потребне мере, јер и оне омогућавају увоз радне снаге из држава које су финансијски још слабије од њих. То онда присиљава њихове држављане да иду у печалбу на запад Европе. Тамо је против „пољских водоинсталатера” прва почела да се буни Велика Британија, а у међувремену су и другде многи десничарски популисти придобили велике делове радничке класе обећавајући јој одбрану од „нелојалне конкуренције”.

Макронова идеја је да се „увезеним” надничарима ограничи рад у иностранству на годину дана. Такође, он жели да се компаније обавежу да ће страним радницима плаћати колико и домаћима, чиме ће послодавци изгубити разлог да више унајмљују странце. За то је неопходно, како предлаже француски председник, да ЕУ обезбеди страним радницима минималне зараде и социјалне накнаде какве земља у којој су упослени у том тренутку прописује за домаћи кадар.

Примера ради, минимална плата у Француској је око 1.500, а у Пољској око 450 евра. Агенција Блумберг наводи да у Француској има око 300.000 таквих радника који својим ангажманом доносе значајне уштеде послодавцима. Макронов предлог би, међутим, учинио да домаћи радник постане једнако конкурентан.

Стога Аустрија, која се налази на раскрсници источне и западне Европе подржава Макронове напоре. Та се држава суочава са стагнацијом зарада добрим делом јер је тамо, наводи Блумберг, јефтина страна радна снага без конкуренције.

Поједини критичари Макрона наглашавају да странци на привременом ангажману чине свега један проценат радне снаге у ЕУ, те да француски председник заправо само обара руку оним државама централне и источне Европе које се супротстављају оваквим реформама. Оне, наиме, сматрају да њиховим грађанима ангажованима на западу континента треба и даље дозволити да нуде своје умеће под повољнијим условима јер је то једини начин да „испливају након вишедеценијске комунистичке стагнације”.

Ројтерсов неименовани извор демантује да се овде ради о „принципу завади па владај”, али стручњаци подсећају на то да је Макронова победа на председничким изборима ојачала француско-немачку осовину. Ово је у земљама попут Пољске и Мађарске изазвало бојазан од пројекта „Европе у више брзина”, који би могао значити и слабљење њиховог утицаја, финансијске подршке из Брисела и економске конкурентности.

Приметно је да управо те две земље, чије је владе у неколико наврата критиковао да не поштују демократске вредности ЕУ, француски председник није покрио својом турнејом. Ројтерс је добио потврде из више пољских извора да су покушали да убаце Варшаву на списак Макронове турнеје, али да „нису наишли на претерано интересовање”. Он је и јуче критиковао пољску владу због одбијања вредности ЕУ.

Словачки премијер Роберт Фицо је након сусрета са Макроном, преноси Бета, најавио да ће његова влада забранити праксу да предузећа стране раднике плаћају мање него домаће. Румунски председник Клаус Јоханис рекао је да је потребно редуковати правила ЕУ о запошљавању радника који долазе из држава с ниским платама, али и да треба решавати забринутост источних земаља овим поводом. И бугарски председник Роман Радев је јуче после састанка са француским колегом, јавља Ројтерс, оценио да је потребно наћи равнотежу између старих и нових чланица ЕУ када је реч о овом питању.

Ипак, Макрон за сада с позитивним исходом бије битке на два фронта. Док је он на овој турнеји, његов кабинет код куће преговара са синдикатима и пословним лобијем о изменама Закона о раду којима ће се незапосленост у земљи – што је болна тачка Француске – смањивати тако што ће послодавцима обезбедити да лакше отпуштају и запошљавају раднике.