Makron protiv uvoza jeftine radne snage

Sada Makron želi i sprečavanje „socijalnog dampinga” – neograničenog uvoza radnika sa istoka kontinenta koji prihvataju plate ispod minimalca za domaći kadar.

Da bi u tome uspeo, Makron je krenuo na turneju po centralnoj i istočnoj Evropi. Tamo pokušava da privoli vlade da i one pristanu na potrebne mere, jer i one omogućavaju uvoz radne snage iz država koje su finansijski još slabije od njih. To onda prisiljava njihove državljane da idu u pečalbu na zapad Evrope. Tamo je protiv „poljskih vodoinstalatera” prva počela da se buni Velika Britanija, a u međuvremenu su i drugde mnogi desničarski populisti pridobili velike delove radničke klase obećavajući joj odbranu od „nelojalne konkurencije”.

Makronova ideja je da se „uvezenim” nadničarima ograniči rad u inostranstvu na godinu dana. Takođe, on želi da se kompanije obavežu da će stranim radnicima plaćati koliko i domaćima, čime će poslodavci izgubiti razlog da više unajmljuju strance. Za to je neophodno, kako predlaže francuski predsednik, da EU obezbedi stranim radnicima minimalne zarade i socijalne naknade kakve zemlja u kojoj su uposleni u tom trenutku propisuje za domaći kadar.

Primera radi, minimalna plata u Francuskoj je oko 1.500, a u Poljskoj oko 450 evra. Agencija Blumberg navodi da u Francuskoj ima oko 300.000 takvih radnika koji svojim angažmanom donose značajne uštede poslodavcima. Makronov predlog bi, međutim, učinio da domaći radnik postane jednako konkurentan.

Stoga Austrija, koja se nalazi na raskrsnici istočne i zapadne Evrope podržava Makronove napore. Ta se država suočava sa stagnacijom zarada dobrim delom jer je tamo, navodi Blumberg, jeftina strana radna snaga bez konkurencije.

Pojedini kritičari Makrona naglašavaju da stranci na privremenom angažmanu čine svega jedan procenat radne snage u EU, te da francuski predsednik zapravo samo obara ruku onim državama centralne i istočne Evrope koje se suprotstavljaju ovakvim reformama. One, naime, smatraju da njihovim građanima angažovanima na zapadu kontinenta treba i dalje dozvoliti da nude svoje umeće pod povoljnijim uslovima jer je to jedini način da „isplivaju nakon višedecenijske komunističke stagnacije”.

Rojtersov neimenovani izvor demantuje da se ovde radi o „principu zavadi pa vladaj”, ali stručnjaci podsećaju na to da je Makronova pobeda na predsedničkim izborima ojačala francusko-nemačku osovinu. Ovo je u zemljama poput Poljske i Mađarske izazvalo bojazan od projekta „Evrope u više brzina”, koji bi mogao značiti i slabljenje njihovog uticaja, finansijske podrške iz Brisela i ekonomske konkurentnosti.

Primetno je da upravo te dve zemlje, čije je vlade u nekoliko navrata kritikovao da ne poštuju demokratske vrednosti EU, francuski predsednik nije pokrio svojom turnejom. Rojters je dobio potvrde iz više poljskih izvora da su pokušali da ubace Varšavu na spisak Makronove turneje, ali da „nisu naišli na preterano interesovanje”. On je i juče kritikovao poljsku vladu zbog odbijanja vrednosti EU.

Slovački premijer Robert Fico je nakon susreta sa Makronom, prenosi Beta, najavio da će njegova vlada zabraniti praksu da preduzeća strane radnike plaćaju manje nego domaće. Rumunski predsednik Klaus Johanis rekao je da je potrebno redukovati pravila EU o zapošljavanju radnika koji dolaze iz država s niskim platama, ali i da treba rešavati zabrinutost istočnih zemalja ovim povodom. I bugarski predsednik Roman Radev je juče posle sastanka sa francuskim kolegom, javlja Rojters, ocenio da je potrebno naći ravnotežu između starih i novih članica EU kada je reč o ovom pitanju.

Ipak, Makron za sada s pozitivnim ishodom bije bitke na dva fronta. Dok je on na ovoj turneji, njegov kabinet kod kuće pregovara sa sindikatima i poslovnim lobijem o izmenama Zakona o radu kojima će se nezaposlenost u zemlji – što je bolna tačka Francuske – smanjivati tako što će poslodavcima obezbediti da lakše otpuštaju i zapošljavaju radnike.