Би-Би-Си у посети београдским сплавовима

Дуж обала Саве и Дунава налази се око 300 сплавова - ресторана, барова и ноћних клубова - од којих су неки отворени током целе године, док многи раде искључиво за време лета.

Сваки од сплавова поседује нешто карактеристично, а проналажење „правог” налик је потрази за одговарајућом гардеробом, наводи ауторка репортаже.

За свакога има понешто - неки од сплавова иду укорак са модним трендовима и са њих се ори страна поп музика, а посетиоци долазе да виде и буду виђени, као и да потроше знатне суме новца.

Поједини сплавови нуде опуштену атмосферу, уз српску народну музику, лагано испијање пића и купање у реци, док су „хипстерски” сплавови са музиком андерграунд сцене ту за љубитеље алтернативе, наводи ауторка.

„Река је наша морска ривијера”, истиче Београђанин Илија Дуни, дању менаџер у инжењерској струци, а ноћу поп музичар који наступа на сплавовима, додајући да његови суграђани, било да посећују клубове или не, силазе на реке бежећи од летњих врелина.

Први савски сплавови, који су се појавили касних 1960-их и раних 70-тих били су приватни објекти у власништву добростојећих људи, да би крајем 80-тих и раних 1990-тих били отворени они чија је сврха била пословна - угоститељска, наводи ауторка.

Фолкерски сплавови који су обележили време грађанског рата у бившој Југославији и санкција УН против Србије били су савршено место на којем су припадници „елита” тог времена одмеравали снагу, због чега су туче и обрачуни ватреним оружјем били уобичајена ствар, каже један од саговорника, Милан Цвијић.

Турбо-фолк - мешавина српске народне музике и електронске музике 1990-тих - неодвојив је од крими-културе те деценије, каже Цвијић.

„Београд има много среће због тога што се налази на две реке. Сви чекају да се сплавови отворе јер је то први знак лета. Чим лето почне, сплавови су обавезна места за посету. Они представљају откуцаје срца града”, истиче он за Би-Би-Си. (Танјуг)