Динар више фалсификују од евра

У истом периоду претходне године, откривено је 3.023 комада фалсификованих динара тако да је сада откривених фалсификата мање 26,3 одсто. Посматрано вредносно, то смањење износи 29 одсто, јер је у референтном периоду ове године било фалсификованих динара у вредности 3,177 милиона динара у односу на 4,476 милиона динара у истом периоду 2016.

Које новчанице се највише фалсификују?

У НБС кажу да је међу откривеним фалсификатима највише апоена од 2.000, 1.000 и 500 динара. Фалш новчаница уопште нема у апоенима од 10 и 20 динара. Та три апоена заједно чине 95,4 одсто свих фалсификованих динара. Међу лажним страним новцем, предњачи управо европска валута, и то апоени од 100 и 50 евра.

– Ако ставимо у однос откривене фалсификоване новчанице готовог новца с готовим новцем у оптицају, који је последњег дана јуна 2017. износио 312,5 милиона комада новчаница или 179,7 милијарди динара, видимо да је на милион комада оригиналних новчаница у оптицају откривено 7,1 комад фалсификованих новчаница готовог новца, то јест  на милијарду динара у оптицају откривено је 17.682,2 динара фалсификованог новца – кажу у НБС.

Што се тиче фалсификата страног новца поменутих 606 комада

је дупло мање него у истом периоду 2016. године, када је откривено 1.216 комада тих новчаница.

Фалсификовани новац мора да се преда било којој банци или у МУП-у, јер пуштање такве новчанице у оптицај представља кривично дело које се гони по службеној дужности.

– Уколико грађанин сумња да је новчаница оштећена или фалсификована никако не треба да прими такву новчаницу зато што након пријема и одласка са лица места тешко може доказати да је неку конкретну новчаницу примио баш на том месту и баш од те особе – наводе у НБС.

Најбоље је да се сумњива новчаница уопште не прими. У случају да накнадно, по напуштању места добијања новчанице, грађанин дође до сазнања или сумње да је примио фалсификовану новчаницу дужан је да такву новчаницу преда било којој банци или организационој јединици МУП-а.

По предаји новчанице грађанин ће добити потврду о привременом одузимању, новчаница се шаље Народној банци на експертизу, а о резултату експертизе грађанин ће бити обавештен од банке или МУП-а у зависности од тога коме је новчаницу предао.

– У случају да се експертизом констатује фалсификат, НБС задржава новчаницу без накнаде, објашњавају у централној банци. Евентуалну надокнаду штете грађанин може тражити од особе од које је новчаницу добио али за успех таквог захтева потребни су докази.

У случају да се експертизом утврди да је новчаница оригинална грађанин ће добити свој новац назад.

У борби против фалсификовања новца НБС сарађује са МУП-ом, правосудним органима, банкама и овлашћеним мењачима. Ова сарадња састоји се у достављању извештаја о резултатима експертизе новца примљеног под сумњом да је фалсификован, обављању експертиза по захтеву МУП-а, затим у обучавању запослених у МУП-у, банкама и мењачницама за препознавање фалсификата новца, вештачењу фалсификата пред судовима у кривичним поступцима и објављивању заштитних елемената динарских новчаница на сајту НБС.

Поред тога, МУП, банке и овлашћени мењачи имају могућност да на сајту НБС, у „Прегледу новчаница страног новца”, који садржи информације о новчаницама које су у оптицају и онима које су повучене из оптицаја (са роковима замене), сазнају информације о појави нових типова фалсификата као и описима заштитних елемената на новчаницама.

НБС остварује и међународну сарадњу у борби против фалсификовања новца са Европском централном банком, централним банкама земаља из окружења, као и централним банкама земаља Европске монетарне уније. Представници НБС, у циљу размене информација и искустава, редовно учествују на семинарима у организацији Европске комисије, ЕЦБ и земаља чланица ЕМУ из ове области.