Заокрети на Вардару

„Наши надлежни органи су установили и пружили нам доказе и сазнања о веома офанзивном деловању против органа и институција Србије”, изјавио је председник Александар Вучић, додајући да у томе има „мешања и неких других сила”, а на питање новинара да ли је реч о Русији одговорио је да није мислио на Москву.

Председник је рекао и да је циљ да се заштите интереси Србије али и пријатељство с Македонијом. А чини се да је оно протекле седмице било на највећем тесту откад је у Собрању формирана коалициона већина СДСМ и представника албанских партија. Без обзира на то што је председница Владе Србије Ана Брнабић указала да јој је Зоран Заев још на западнобалканском самиту у Трсту, средином јула, рекао да ће се уздржати од гласања за пријем Косова у Унеско, из Скопља је пре неколико дана стигла другачија порука, да ће се Македонија по овом питању водити ставовима већине држава чланица ЕУ, да „развија пријатељске односе са свим суседним земљама”, као и да води политику „немешања у спорне ствари других држава”.

На такав став Македоније први потпредседник Владе Србије и министар спољних послова Ивица Дачић указао је да у томе нема ничег чудног, али је цитирао речи немачке канцеларке Ангеле Меркел, указујући да се „то не ради пријатељима”. Шеф српске дипломатије поручио је и да би Србија могла да преиспита свој став о признању имена Републике Македоније. Тај назив, којем се оштро противи Грчка, није признат у готово половини земаља ЕУ, међу којима су и тако утицајне државе попут Француске, Немачке и Италије, где се још користи скраћеница БЈРМ.

Осим питања Унеска и непризнатог Косова, пажњу јавности претходних дана привукле су и поруке о обавештајном раду против представника Србије. Без обзира на то што су Заев и шеф дипломатије у његовој влади Никола Димитров негирали да су српски званичници били под присмотром Скопља, македонски портал на енглеском језику „Минарипорт” пренео је да је у аферу прислушкивања директно укључен амерички амбасадор Џес Бејли, који је својевремено морао да напусти Турску због организовања неуспелог удара против Тајипа Реџепа Ердогана. Ауторка чланка Марија Николовска пише да за ЦИА пад Македоније није довољан и да мора да падне и Србија, како би САД комплетирале власништво над Балканом.

Да би захлађење у односима Београда и Скопља ипак могло да буде превазиђено наговестио је телефонски разговор Александра Вучића и Зорана Заева. Медији су пренели да је постигнута сагласност у пет тачака. Након тога амбасадорка Македоније Вера Јовановски Типко састала се с председником Србије. Такође, поново је почела с радом дипломатска мисија наше земље у Скопљу, а у Нишу су се састали министри спољних послова Ивица Дачић и Никола Димитров.

После свега поново се огласила Ана Брнабић која је изјавила да јој је јуче, на маргинама самита премијера Западног Балкана у Драчу, Зоран Заев рекао да ће Скопље ипак остати неутрално ако се буде гласало за улазак Косова у Унеско, што је наговештај новог заокрета на Вардару у свега неколико дана. Македонски премијер из Драча је поручио да је на кризу стављена тачка, а Брнабићева га је позвала да посети Србију у новембру.

Претходно је председавајући Комитета за спољне послове Европског парламента и известилац ЕП за Србију Дејвид Макалистер, који је у четвртак и петак боравио у Београду, изјавио је да је изненађен због спора Србије и Македоније али и да га „радује то што су две земље пронашле излаз дипломатским путем”. Упитан шта је било објашњење Ивице Дачића, Макалистер је рекао да не може да изнесе детаље зато што је то био „поверљив разговор”.

Известилац ЕП у Србији се састао с највишим званичницима, а после његовог разговора с председником Вучићем саопштено је да су међу темама на столу били односи у региону и дијалог о Косову и Метохији. Макалистер је изјавио да су односи Београда и Приштине „врло комплексни и компликовани”. „Спор између Косова и Србије, по мом мишљењу, може бити решен само кроз перманентни дијалог. Зато ми је веома драго да је председник Вучић покренуо нову иницијативу за започињање дискусије у Србији, како би будући однос између Београда и Приштине, Србије и Косова, могао бити дефинисан”, навео је известилац ЕП.

Макалистеров долазак у Београд иначе је дуго најављиван будући да је део његове посете био и састанак са шефовима опозиционих странака. Вођена је дебата о томе ко ће присуствовати овом састанку и може ли овај високи званичник Брисела да утиша размирице у проевропској опозицији. С њим су у четвртак разговарали Драган Шутановац, Чедомир Јовановић, Саша Радуловић и Борис Тадић, док Саша Јанковић и Вук Јеремић нису присуствовали, а Зоран Живковић није ни добио позив. Известилац ЕП срео се у Скупштини и с председником Одбора за европске интеграције Ненадом Чанком, иначе челником ЛСВ-а.

Вучић је поводом критике дела опозиционих лидера на састанку с Макалистером на рачун српске економије изјавио да верује да је известилац ЕП после тог састанка био у одличном расположењу, јер боље од њих зна какво је стање економије Србије.