Најмлађи амбасадор у САД

Због присуства српског безбедњака у Собрању за време нереда у априлу, одмах по формирању владе 1. јуна, оптужио је Србију да се меша у унутрашње ствари Македоније. У међувремену је уговорио заједничке седнице влада Македоније и Албаније, споразум о добросуседским односима са Бугарском и наговестио могућност да, ради уласка у НАТО већ следеће године, ова влада попусти под притиском Грчке и прихвати да, привремено, уђе под именом БЈРМ.

У једном од критичких текстова у македонској штампи Николу Димитрова су представили као „дипломату од пелена”, чије је омиљено цвеће – сунцокрет. Тиме се објашњава његова занимљива каријера, коју је започео 1996. у Министарству спољних послова, одмах по дипломирању на Правном факултету Универзитета „Свети Кирил и Методије” у Скопљу. Наставио је као саветник за националну безбедност председника Македоније Бориса Трајковског са 28 година, па преговарач у спору око имена са Грчком у време председника Бориса Црвенковског, али и специјални изасланик у Бриселу и амбасадор у Холандији за време Николе Груевског, а сада и министар у влади Зорана Заева. Његов рани успон у дипломатској каријери, па и магистериј на Кембриџу, донекле асоцирају на први део професионалне биографије Вука Јеремића.

Добронамернији би за Димитрова рекли да је рођен за дипломатију и да су му и вмровци и социјалдемократе, иначе вечити политички ривали, поверавали важне државне послове због његове стручности и добрих међународних контаката. Извесно је да је реч о класичном припаднику постјугословенске политичке класе, технократи формираном у духу либерализма, чврсте евроатлантске оријентације. А чак и ненаклоњени аутори, који га оптужују да је неспутани каријериста, признају му да је вешт говорник, духовит и харизматичан.

На садашњу функцију дошао је из Хага, где је од 2014. радио у Институту за глобалну правду, као експерт за спољну и безбедносну политику, ЕУ и НАТО интеграције. Прича се да је очекивао да после амбасадорског мандата у Холандији добије службу у Берлину, али су му из Скопља понудили Москву. Тамо није желео да иде, иако је управо ту од 2000. до 2003. као амбасадор службовао његов отац Димитар, иначе нескривени бугарофил. Куриозитет је да је у то време, од 2001. до 2006, млађи Димитров био у Вашингтону, као најмлађи амбасадор у Америци. За време његовог мандата САД су признале Македонију под уставним именом.