Najmlađi ambasador u SAD
U prvoj službenoj poseti Srbiji, u petak u Nišu, upriličenoj radi izglađivanja srpsko-makedonskih odnosa, Nikola Dimitrov je kasnio sat vremena na sastanak sa Ivicom Dačićem. Imajući u vidu da je reč o iskusnom diplomati, ovo kašnjenje se možda može protumačiti i kao odgovor na Dačićevo ignorisanje Dimitrovljevih telefonskih poziva u nedelju, povodom diplomatsko-špijunske afere na relaciji Beograd–Skoplje.
Za mnoge neočekivano, 45-godišnji ministar spoljnih poslova nove makedonske vlade lakše nalazi zajednički jezik sa svim ostalim susedima nego sa Srbijom.
Zbog prisustva srpskog bezbednjaka u Sobranju za vreme nereda u aprilu, odmah po formiranju vlade 1. juna, optužio je Srbiju da se meša u unutrašnje stvari Makedonije. U međuvremenu je ugovorio zajedničke sednice vlada Makedonije i Albanije, sporazum o dobrosusedskim odnosima sa Bugarskom i nagovestio mogućnost da, radi ulaska u NATO već sledeće godine, ova vlada popusti pod pritiskom Grčke i prihvati da, privremeno, uđe pod imenom BJRM.
U jednom od kritičkih tekstova u makedonskoj štampi Nikolu Dimitrova su predstavili kao „diplomatu od pelena”, čije je omiljeno cveće – suncokret. Time se objašnjava njegova zanimljiva karijera, koju je započeo 1996. u Ministarstvu spoljnih poslova, odmah po diplomiranju na Pravnom fakultetu Univerziteta „Sveti Kiril i Metodije” u Skoplju. Nastavio je kao savetnik za nacionalnu bezbednost predsednika Makedonije Borisa Trajkovskog sa 28 godina, pa pregovarač u sporu oko imena sa Grčkom u vreme predsednika Borisa Crvenkovskog, ali i specijalni izaslanik u Briselu i ambasador u Holandiji za vreme Nikole Gruevskog, a sada i ministar u vladi Zorana Zaeva. Njegov rani uspon u diplomatskoj karijeri, pa i magisterij na Kembridžu, donekle asociraju na prvi deo profesionalne biografije Vuka Jeremića.
Dobronamerniji bi za Dimitrova rekli da je rođen za diplomatiju i da su mu i vmrovci i socijaldemokrate, inače večiti politički rivali, poveravali važne državne poslove zbog njegove stručnosti i dobrih međunarodnih kontakata. Izvesno je da je reč o klasičnom pripadniku postjugoslovenske političke klase, tehnokrati formiranom u duhu liberalizma, čvrste evroatlantske orijentacije. A čak i nenaklonjeni autori, koji ga optužuju da je nesputani karijerista, priznaju mu da je vešt govornik, duhovit i harizmatičan.
Na sadašnju funkciju došao je iz Haga, gde je od 2014. radio u Institutu za globalnu pravdu, kao ekspert za spoljnu i bezbednosnu politiku, EU i NATO integracije. Priča se da je očekivao da posle ambasadorskog mandata u Holandiji dobije službu u Berlinu, ali su mu iz Skoplja ponudili Moskvu. Tamo nije želeo da ide, iako je upravo tu od 2000. do 2003. kao ambasador službovao njegov otac Dimitar, inače neskriveni bugarofil. Kuriozitet je da je u to vreme, od 2001. do 2006, mlađi Dimitrov bio u Vašingtonu, kao najmlađi ambasador u Americi. Za vreme njegovog mandata SAD su priznale Makedoniju pod ustavnim imenom.
Подели ову вест
Komentar uspešno dodat!
Vaš komentar će biti vidljiv čim ga administrator odobri.
