​Скупљи гас, али добијате и НАТО

Када разговарате са економистима о енергетској безбедности земље, рећи ће вам да је најбоље када држава нађе енергенте које ће по повољној цени и на најлакши начин допремити својим грађанима. Када о томе разговарате са дипломатама, они ће рећи: „Да, то је најбоља варијанта. Али, понекад морате да узмете у обзир и политичке интересе”. A када политичке интересе уведете у једначину, онда морате да узмете енергент од неких других понуђача, и то по правилу под неповољнијим условима. Онда, рецимо, купујете гас или угаљ по вишој цени али државе које вам га продају имају нешто друго што је вама потребно, а што, наравно, мора да се плати.

То се у дипломатском речнику зове диверсификација енергетског тржишта.

 

ДВА У ЈЕДАН: Европска унија је нарочито посвећена енергетској диверсификацији. Прво је од чланица, па и кандидата, на истоку Европе који се снабдевају гасом из Русије, уз помоћ регулативе новијег датума (2009. године, Трећи енергетски пакет), захтевано да власници цеви не могу да буду исти они који су власници енергента. Зато је пропао пројекат „Јужни ток”. А онда су САД испоставиле захтев да цела ЕУ има да се диверсификује, односно да не зависи од руског гаса. Него да почне да купује амерички течни гас.

За разлику од Немачке, Аустрије или Мађарске, које руски гас сматрају сасвим поузданим и јефтинијим енергентом, балтичке земље и Пољска, с једне стране, не желе да зависе од руског гаса, а са друге, имају политички концепт који се наслања на НАТО као гарант њиховог територијалног суверенитета пред могућом инвазијом Русије. Зато у овим државама течни гас и НАТО оружје иду заједно.

Истог дана када је ове недеље у Балтимору свечаном церемонијом обележено кретање теретног брода натовареног антрацитом за Украјину, у Литванију је стигла прва пошиљка америчког течног гаса. Иако су количине мале и не могу задовољити потребе ових држава, потез је симболичан и демонстрација је политичке одлуке. Пољска је у тој одлуци била још бржа: почетком јуна испоручен јој је први танкер гаса из шкриљаца.

ЦЕНА НИЈЕ БИТНА: Цена америчког угља, који ће морати да пређе барем трећину земљине кугле, износи 113 долара по тони. И није фиксна. Док је брод кретао као Европи, наду да ће цена падати изрекао је украјински амбасадор у САД Валериј Чали, који је са дужности шефа администрације украјинског председника Петра Порошенка доспео на најважнију позицију у интересима Украјине.

Тако се Кијев политичком одлуком одрекао куповине угља из побуњене регије Донбаса, одакле је железницом превожен на запад земље чак и у време најтежих борби. Железничку пругу су блокирали добровољци који су заслугама из рата обезбедили себи значајну улогу и у миру, и сада представљају неформалну полугу притиска која ради у корист власти у Кијеву. Уговор о купопродаји америчког угља, према сајту украјинске амбасаде у Вашингтону, постигао је Порошенко приликом сусрета са америчким председником Доналдом Трампом 20. јула у Белој кући. Агенција Франс прес је тада известила да се „Порошенко зауставио у Овалном кабинету, након сусрета са потпредседником САД Мајком Пенсом и националним тимом за безбедност, како би искористио кратку прилику да се фотографише са Трампом”.

А онда је у четвртак на прослави Дана независности у Кијеву министар одбране Џејмс Матис рекао да САД разматрају испоручивање смртоносног оружја Украјини. Шеф Пентагона је формацијски до сада највиши званичник који је испоруке војне опреме и оружја Украјини подигао на „виши”, смртоносни ниво.

АМЕРИКА РАДИ: Америчке санкције Русији у форми закона, које се односе на енергетски сектор и први пут су донете без консултација са ЕУ, клаузулом о кажњавању компанија које буду сарађивале са руским енергетским сектором – јасно су ставиле до знања ЕУ да ће сада она у целости, а не само неке њене чланице, морати да диверсификује изворе енергије. Неколико дана пошто је Трамп потписао закон за који је сам рекао да је неуставан, амерички течни гас је потекао „на прву линију” источног крила НАТО-а и енергетског фронта према Русији: у Пољску и Литванију, а угаљ у Украјину. Заинтересоване су и Летонија и Естонија.

Немачка и Аустрија, које здушно гурају „Северни ток 2”, у који је уложено већ више од четири милијарде евра, сада су се нашле у дубокој позадини. „Сименс” је по америчком закону о санкцијама против Русије морао да подигне тужбу јер су четири турбине завршиле на Криму. Као што је немогуће утврдити да ли су у „Сименсу” знали за кога праве турбине или су преварени, тако је за сада непознато да ли ће се немачка канцеларка Ангела Меркел заиста супротставити САД, како је у четвртак наговестила. Када су је упитали да ли ће подржати Вашингтон у случају војног сукоба САД и Северне Кореје, она је одговорила: „Не, нећемо аутоматски подржати САД”.

Колико агресивно наступа Вашингтон, може се догодити да се канцеларкино незадовољство задржи само на љутњи и да танкери почну да пристижу и у немачке луке.