Тест с техеранског аеродрома

Иран је последњи пут набавио нове „боинге” давне 1977. и по сваку цену жели да обнови флоту која је изгубила атрибут безбедне. „Иран ер” је одржавао авионе тако што су резервни делови скидани с једног и пребацивани на други. Од 1979. забележена су 42 авио-удеса у којима је страдало близу хиљаду људи.

Принцип „канибализма” био је неприменљив да би се избегле санкције на индустрију нафте и гаса, или национално банкарство које је било искључено из међународног саобраћаја. Штете су биле огромне, а онда је Иран пре две године са шест светских сила потписао нуклеарни споразум. Санкције су поступно почеле да се укидају.

Председник Хасан Рохани, који је у јуну убедљиво обезбедио други мандат, обећава наставак политике отварања Ирана према свету као и унутрашње реформе које треба да донесу више слобода и социјалне сигурности. „Наша изборна порука нацији била је јасна: ирански народ одабрао је пут интеракције са светом, далеко од насиља и екстремизма”.

Може ли Рохани да оствари своју агенду промена која га поставља на пут колизије са и даље моћним блоком шиитских високодостојанственика, конзервативних политичара и Револуционарном гардом, елитном снагом која контролише привреду, укључујући и индустрију нафте, и токове новца?

Француски авиони и преговори с „Ербасом” о куповини 48 хеликоптера наговештавају да може, али много тога зависи од иранског архинепријатеља – Сједињених Држава. Какву ће политику водити администрација Доналда Трампа?

Трамп је током кампање изјављивао да му је први приоритет „растурање очајног (нуклеарног) споразума”. Други приоритет био је успон америчке економије и отварање нових 25 милиона радних места.

Које ће предизборно обећање Трамп прекршити? Техерански аеродром је својеврстан тест-полигон његове политике.

Уколико блокира продају Ирану 110 „боинга”, вредних око 20 милијарди долара, остаће ускраћен за 120.000 радних места. Уколико је одобри, разљутиће републиканце у Конгресу који сумњају да би се цивилни авиони користили за превоз трупа и оружја терористичким групама и режиму Башара ел Асада у Сирији. Разочараће и савезнике као што су Саудијска Арабија и Израел који сумњају у нуклеарни споразум.

Дилема је несумњиво сложена, далеко надилази ваздухопловни бизнис и само је још једна илустрација колико је међународна позиција Ирана и даље веома осетљива.

Администрација Барака Обаме издала је лиценце „Боингу” и „Ербасу” (због 40 одсто америчких компоненти) за продају 200 авиона, али посао захтева извозне дозволе Министарства трговине.

У међувремену су САД увеле нове санкције пошто Вашингтон оптужује Техеран због ракетног програма, стања људских права и спонзорисања међународног тероризма.

Шеф Беле куће није начисто шта да ради. Критикује режим ајатолаха али симптоматично ћути о продаји „боинга” – иако се може претпоставити да у његовој бизнис-природи није да одустане од великог посла с Ираном.

„Они су сада богати, и да ли сте приметили да купују од свих сем САД? Купују авионе, купују све и од сваког сем САД”, изјавио је Трамп за „Њујорк тајмс” прошле године, после најаве „Ербасових” продаја а пре начелног договора с „Боингом”.

Трамп сања о изолацији Ирана, а француски „Рено” управо је потписао 660 милиона евра вредан уговор о заједничкој компанији с почетном производњом од 150.000 возила годишње.

Америчке нафтне компаније, којима нуклеарни споразум није укинуо забрану активности у Ирану, само посматрају како кинеске, руске и европске фирме склапају уносне послове.

Али, Роханијева политика има озбиљне противнике у земљи. „Приступ да треба да чекамо стране инвеститоре и странце да реше наше проблеме је погрешан”, сматра лидер конзервативног крила Ебрахим Раиси.

Много тога зависи од „Боинга” који је постао својеврсна парадигма Роханијеве власти, иранско-америчких односа, али и путоказ будућности: или наставка реформи и опрезне нормализације са Западом, или повратка изолације и нове опасне конфронтације која би се попут вируса ширила регионом.

Може ли у тако неизвесним околностима земља да оствари амбициозни план развоја који у наредних пет година превиђа раст привреде од осам одсто – за шта су неопходне инвестиције од 30 до 50 милијарди долара годишње?

„Боинга” нема на аеродрому „Имам Хомеини”. Америчка компанија мора да следи упутства која добија од своје владе, али време ембарга је прошло и Трамп то не може да промени. САД могу да својим компанијама забрањују пословање са Ираном, али свет у томе није спреман да га следи. Може ли Трамп себи да приушти луксуз да „Ербасу” препусти да преузме послове „Боинга”?