Аустерлиц против Вишеграда

Подвајање ЕУ у такозвану заједницу држава које напредују у две брзине ка, ипак, далеком циљу уједињене Европе (како се у Бриселу дефинише евентуална сепарација на богате и сиромашне унутар ЕУ) или подела на стару и нову Европу, како амерички коментатори кажу за претеће разједињење Европе, могло би да уследи већ поткрај године. Макрон је назвао наводно неизбежно разграничење унутар ЕУ – иницијативом за ново конституисање Европе.

У посети Салцбургу, у Аустрији, где је средином прошле недеље уживао са супругом Брижит у летњим (позоришним) играма, Макрон је разговарао са шефовима влада средњоевропске трилатерале Аустрија–Чешка–Словачка: с аустријским канцеларом Кристијаном Керном, чешким премијером Бохуславом Соботком и словачким премијером Робертом Фицом. Предочио им је да ће на самиту ЕУ у октобру ове године бити разматрана француска иницијатива за нови договор о регулисању увоза организоване радне снаге с истока ЕУ на богати запад.

Тај нови регулатив не би подразумевао ограничење индивидуалне слободе избора радног места, већ би представљао кочницу социјалном дампингу чији су протагонисти предузећа из земаља ЕУ с нижим стандардом која широм Европе наступају као извођачи радова и доводе раднике у контингентима. При томе, својим радницима плаћају наднице у матичној земљи, а приде избегавају плаћање (далеко виших) социјалних дажбина у земљи у којој изводе радове.

„Не долази у обзир да се начела јединственог тржишта и право слободе кретања злоупотребљавају за финансирање социјално слаби(ји)х”, рекао је Макрон и додао: „Ако бисмо то прихватили, довели бисмо у питање основну идеју европског заједништва!”

Имајући у виду да се два представника поменуте трилатерале – Чешка и Словачка – такође сврставају у сиромашне и социјално нејаке чланице ЕУ, речити и слаткоречиви француски председник је предочио користи које би те две земље имале од новог регулатива: „Био би спречен одлив вама прекопотребне стручне радне снаге на запад”. У следећем даху објаснио је да је регулатива о приливу радне снаге на запад само први корак у конституисању „Нове Европе”, на нивоу Евроленда: „Дошло је време да се чланице Евроленда конституишу као јединствена заједница, са сопственим парламентом и са одвојеним буџетом унутар ЕУ.”

Макрон, наравно, није пропустио прилику да истакне како су Чешка (мада није чланица Евроленда) и Словачка у срцу средње Европе и да заслужују да постану равноправне чланице нове Европе: „Резервисали смо места за вас, за заједничким столом.”

„Унапређење” Чешке и Словачке у неко будуће, али одабрано чланство у богатијој ЕУ, индиректно упућује на прагматичке циљеве француског председника: премијери Чешке и Словачке су 2015. заједно с бившим аустријским канцеларом Фајманом основали „Групу Аустерлиц” чији је зацртани циљ јачање средњоевропског заједништва, али која је истовремено контрапол Вишеградској четворци којој, уз конзервативну Пољску и Мађарску, такође припадају Чешка и Словачка.

Семе раздора је, дакле, посејано, исход сучељавања група Аустерлиц и Вишеград већ унапред познат: Вишеград неће моћи (као до сада) да блокира одлуке богатог запада. Тим пре што су премијери Чешке и Словачке извесно већ прихватили Макронову опцију. Премијер Фицо је после састанка истакао да је Словачка и даље заинтересована за регионалну сарадњу у оквирима Вишеградске групе, али да је њено место „на другој страни” – на европском Западу. Чешки шеф владе Соботка је приметио да је Вишеград постао „токсична група”, мада није рекао кога њен отров угрожава.

Група Аустерлиц, узгред појашњено, названа је по родном месту чешког премијера – Славков (Аустерлиц). Али, име тог градића подсећа на легендарну победу Наполеона над трупама царева Русије и Аустрије код моравског Аустерлица 1805. године. Тако ни мало не зачуђује да су познаваоци прилика у Аустрији, и француски коментатори, већ назвали Макрона Наполеоном 21. века који кроји нову карту Европе, истини на вољу – политичким средствима.