Сви греси Карима Кана

Ме­ђу­на­род­на прав­да је јед­на­ко ла­ба­ва као и са­ма ме­ђу­на­род­на за­јед­ни­ца. То нај­бо­ље од­сли­кав укла­ња­ње Ка­ри­ма Ка­на, бри­тан­ског адво­ка­та, спе­ци­ја­ли­зо­ва­ног упра­во за про­бле­ме ме­ђу­на­род­ног кри­вич­ног пра­ва, са ме­ста глав­ног ту­жи­о­ца Ме­ђу­на­род­ног кри­вич­ног су­да. На ме­ти моћ­ни­ка на­шао се сто­га што је за­тра­жио из­да­ва­ње на­ло­га за хап­ше­ње ак­ту­ел­ног изра­ел­ског пре­ми­је­ра Бен­ја­ми­на Не­тан­ја­хуа и бив­шег изра­ел­ског ми­ни­стра од­бра­не Јо­а­ва Га­лан­та. 

Ње­го­ви ра­ни­ји зах­те­ви за по­ди­за­ње оп­ту­жни­ца про­тив ру­ског пред­сед­ни­ка Вла­ди­ми­ра Пу­ти­на (2023) или во­ђе Ха­ма­са (2024) ни­су би­ли спор­ни, као ни по­кре­та­ње ис­тра­га о рат­ним зло­чи­ни­ма у Укра­ји­ни, Су­да­ну, Ав­га­ни­ста­ну... „Са­плео” се по­во­дом Не­тан­ја­хуа. А осум­њи­чен је за тре­нут­но „нај­ак­ту­ел­ни­је кри­вич­но де­ло ши­ром пла­не­те”, а то је – сек­су­ал­но не­до­лич­но по­на­ша­ње. Кан је не­ги­рао оп­ту­жбе и на­ја­вио да ће оспо­ри­ти од­лу­ку прав­ним пу­тем. Ње­го­во раз­ре­ше­ње, ка­ко је са­оп­ште­но, не­ће ути­ца­ти на већ из­да­те на­ло­ге за хап­ше­ње, као ни за те­ку­ће ис­тра­ге овог су­да.

Под­се­ти­мо, Кан је на че­лу МКС-а био од ју­на 2021. до ју­ла 2026. То­ком ње­го­вог ман­да­та суд је по­кре­нуо или на­ста­вио ви­ше зна­чај­них ис­тра­га. У ма­ју 2024. за­тра­жио је на­ло­ге за хап­ше­ње Не­тан­ја­хуа и Га­лан­та, као и тро­ји­це ли­де­ра Ха­ма­са. Ти­ме је ја­сно по­ка­зао да, по ње­го­вом ми­шље­њу, ме­ђу­на­род­но ху­ма­ни­тар­но пра­во ва­жи за све стра­не у су­ко­бу. За пр­ву дво­ји­цу, Не­тан­ја­хуа и Га­лан­та ту­жи­ла­штво је на­ве­ло сум­ње у рат­не зло­чи­не и зло­чи­не про­тив чо­веч­но­сти по­ве­за­не са во­ђе­њем ра­та у Га­зи, укљу­чу­ју­ћи ко­ри­шће­ње из­глад­њи­ва­ња ци­ви­ла као ме­то­де ра­то­ва­ња и дру­ге на­вод­не зло­чи­не. 

Исто­вре­ме­но, за ли­де­ре Ха­ма­са за­тра­же­ни су на­ло­зи за хап­ше­ње због на­вод­них зло­чи­на по­чи­ње­них то­ком на­па­да 7. ок­то­бра 2023, укљу­чу­ју­ћи уби­ства, узи­ма­ње та­ла­ца и дру­ге те­шке зло­чи­не. Што се ти­че оп­ту­жби за рат­не зло­чи­не упу­ће­них на ра­чун изра­ел­ских зва­нич­ни­ка, Кан је за­сту­пао став да ни­је­дан др­жав­ни или по­ли­тич­ки ли­дер ни­је из­над ме­ђу­на­род­ног пра­ва.

Оба пред­ме­та иза­зва­ла су из­у­зет­но сна­жне по­ли­тич­ке ре­ак­ци­је по­што су за­др­ле у са­му су­шти­ну оно­га што зо­ве­мо де­мо­кра­ти­јом, а то је да је и у ова­квим си­ту­а­ци­ја­ма пра­во ја­чег из­над сва­ког дру­гог. Изра­ел је, на­рав­но, оспо­рио над­ле­жност МКС-а и од­ба­цио оп­ту­жбе.

Сје­ди­ње­не Аме­рич­ке Др­жа­ве кри­ти­ко­ва­ле су по­ступ­ке су­да и уве­ле санк­ци­је про­тив Ка­на и дру­гих суд­ских зва­нич­ни­ка. Аме­рич­ки др­жав­ни се­кре­тар Мар­ко Ру­био у јед­ном ко­мен­та­ру је вр­ло отво­ре­но на­пи­сао: „За­што рас­пу­шта­мо Ме­ђу­на­род­ни кри­вич­ни суд.” Ина­че САД су до са­да на овај или онај на­чин ка­зни­ле 11 ви­со­ких функ­ци­о­не­ра МКС-а, дво­ји­цу ту­жи­ла­ца и осам су­ди­ја.

Тре­ба на­гла­си­ти да из­да­ва­ње на­ло­га за хап­ше­ње са­мо по се­би не пред­ста­вља пре­су­ду о кри­ви­ци, али зна­чи да су су­ди­је за­кљу­чи­ле да по­сто­ји до­вољ­но осно­ва за сум­њу ка­ко би се по­сту­пак на­ста­вио. О евен­ту­ал­ној кри­ви­ци мо­же се од­лу­чи­ти тек на­кон су­ђе­ња, уко­ли­ко оп­ту­же­ни бу­ду из­ве­де­ни пред МКС

Ина­че, ка­ко на­во­де из­во­ри, це­ла ова при­ча по­чи­ње у апри­лу 2024, ка­да је гру­па аме­рич­ких се­на­то­ра упо­зо­ри­ла, за­пра­во за­пре­ти­ла Ка­ну да ће, ако се усу­ди да тра­жи на­лог за хап­ше­ње изра­ел­ског пре­ми­је­ра због рат­них зло­чи­на, и сам по­ста­ти ме­та. Ис­по­ста­ви­ло се да прет­ње ни­су оме­ле Ка­на – из­дао је на­ло­ге за хап­ше­ње.

То је и на­ве­ло про­тив­ни­ке да по­кре­ну де­ба­ту о ње­го­вој сме­ни, а оп­ту­жбе за „сек­су­ал­но не­до­лич­но по­на­ша­ње” тре­ба­ло је да по­слу­же тек као ини­ци­јал­на ка­пи­сла за под­ри­ва­ње Ка­но­вог угле­да. Ка­ко на­во­де не­за­ви­сни ме­ди­ји реч је о кла­сич­ном по­ку­ша­ју дис­кре­ди­та­ци­је јед­ног ви­со­ког ме­ђу­на­род­ног зва­нич­ни­ка. На­и­ме, иако је ин­тер­ни суд­ски па­нел, ме­ха­ни­зам ко­ји је сам суд ство­рио за раз­ма­тра­ње та­квих пи­та­ња, ис­пи­тао на­во­де и утвр­дио да они не ис­пу­ња­ва­ју усло­ве за до­ка­зи­ва­ње не­до­лич­ног по­на­ша­ња, они ко­ји се за­ла­жу за Ка­но­ву сме­ну ни­су од­у­ста­ли.

Бив­ши шеф спољ­не по­ли­ти­ке ЕУ Ђу­зеп Бо­рељ по­звао је на по­што­ва­ње од­лу­ка Ме­ђу­на­род­ног су­да прав­де и Ме­ђу­на­род­ног кри­вич­ног су­да, али је при­знао да по­ме­ну­те ин­сти­ту­ци­је „не­ма­ју ма­гич­не мо­ћи”, до­дав­ши да раз­вој до­га­ђа­ја не­дво­сми­сле­но за­до­во­ља­ва ци­ље­ве на ко­ји­ма су Сје­ди­ње­не Др­жа­ве и Изра­ел ме­се­ци­ма ра­ди­ли, као и да би при­ти­сак САД и Изра­е­ла на Ка­на мо­гао да узур­пи­ра пра­ви­ла и осла­би Ме­ђу­на­род­ни кри­вич­ни суд.

Под­се­ти­мо, ин­сти­ту­ци­о­нал­ни про­пу­сти се не де­ша­ва­ју са­мо кроз скан­да­ле, већ, мно­го опа­сни­је, кроз про­це­ду­ре, са ак­ти­ма са­бо­та­же при­кри­ве­ним је­зи­ком до­бро­на­мер­не ис­тра­ге и од­го­вор­но­сти. Док не­ко при­ме­ти шта се де­ша­ва, ште­та је већ учи­ње­на. У слу­ча­ју Ка­ри­ма Ка­на то већ по­ста­је ви­дљи­во и вра­ћа свет у вре­ме­на пре уста­но­вље­ња Кри­вич­ног су­да и на­де у прав­ду ко­ју би исти тре­ба­ло да спро­во­ди.