Украјинске потрошене године

Али, то је била прилика да украјински медији нашироко пренесу обећање министра одбране САД Џона Матиса да ће велика прекоокеанска земља доделити бившој совјетској републици војну помоћ вредну 175 милиона долара. Шта, заиста, стоји иза Матисових речи, није тешко закључити. Посебно ако се зна да су две земље недавно закључиле и споразум о испоруци америчког угља Украјини, и то по цени четири пута вишој од цене угља који свом суседу испоручују рудари из Русије.

Од 24. августа 1991, када се одвојила од Совјетског Савеза, Украјина као да не може да нађе своје право место на међународној арени. И даље дубоко зависна од Русије, а без јаке унутрашње власти, постала је погодно тле за мешетаре и са Истока и са Запада. А они нису много оклевали.

Свесни тога да не могу да рачунају на власти у Кијеву, у Москви су једноставно решили да под своју управу врате Крим, црноморско полуострво које је још од царских времена било под руском управом и на којем је историјски настањен углавном руски живаљ. Потоње побуне у Доњецкој и Луганској области само су потврдиле многобројне украјинске слабости.

Лакоћа са којом су поједине бивше републике Совјетског Савеза и државе чланице некадашњег Варшавског пакта примљене у чланство Европске уније, уместо да изазове природну сумњу, у Кијеву је протумачена као отворени позив и осталим некадашњим идеолошким противницима. Испоставило се да је такво размишљање из основа погрешно. Уследили су притисци и условљавања са Запада, ништа мањи од оних са Истока. Најављена испорука америчког офанзивног наоружања у Украјини, уз сву реторику о помоћи једној сувереној земљи у невољи, не може да се тумачи другачије, већ као додатни корак у пропаст.

„Испорука америчког оружја Украјини тешко да ће допринети успостављању мира у Донбасу”, објашњава Леонид Слуцкиј, руководилац Комитета за међународне односе руске Думе. „Ово само показује да ’америчким командирима’ власти у Кијеву и у време када је САД предводио Барак Обама, уопште није стало до окончања овог сукоба. Реч је пре свега о настојањима Вашингтона да ојача сопствени утицај, пре свега војни, што ближе уз границе Руске Федерације. У том смислу, одржавање напетости уз повремене погибије у Донбасу, на линији разграничења, најисплативије је решење”, сматра Слуцкиј, по којем без политичког решења проблема у оквирима такозване нормандијске четворке за Украјину нема изласка из садашњег кошмара.

Ништа више оптимистично не делује ни чињеница да је Украјина морала да пристане на испоруке прескупог америчког угља. Предвиђене количине неће ни за јоту поправити економску ситуацију у овој земљи, али зато отварају додатни простор за утицај Вашингтона на овим просторима уз додатно везивање руку властима у Кијеву. „Предвиђене количине евентуално испорученог угља могле би да обезбеде додатних 1,4 милиона мегавата електричне енергије. Ако то посматрамо кроз податак да Украјина годишње троши 143 милиона мегавата, све постаје јасније”, објашњава Гари Картрајт, стручњак за европска енергетска питања. Овакав потез САД оцењен је у ЕУ, а посебно у Немачкој, као отворени притисак и настојање да се заобилазним путем куповина прескупих америчких енергената наметне и појединим државама уније.

Питање које се неминовно намеће је шта је заиста прослављано у четвртак у Кијеву: да ли је реч о истинској привржености независности домовине, или се радило о промоцији новог америчко-украјинског савезништва, ма колико оно било оптерећујуће за бившу совјетску републику? Биће да је пре реч о овом другом.

„Украјина је потрошила своју независност”, објашњава тамошњи политичар Виктор Медведчук. „Да се не лажемо: наша држава је данас под страном управом. Највиша политичка фигура у земљи више није председник Петро Порошенко, већ амбасадор САД у Кијеву који преноси све ’жеље и предлоге’ Вашингтона. Украјински политичари одавно не раде у корист сопственог народа, већ у интересу међународних мешетара. Управо по њиховим налозима ’независна’ власт тера Украјину у дужнички бездан, претвара државу у обичну робу за продају.”

Кијевска парада поводом Дана независности, у којој је главна улога додељена воду америчких војника који су украјинском престоницом прошетали са високо подигнутом заставом САД, само је потврда потрошених година и безизлаза у којем се нашла друга по величини европска држава.