Ukrajinske potrošene godine

Ali, to je bila prilika da ukrajinski mediji naširoko prenesu obećanje ministra odbrane SAD Džona Matisa da će velika prekookeanska zemlja dodeliti bivšoj sovjetskoj republici vojnu pomoć vrednu 175 miliona dolara. Šta, zaista, stoji iza Matisovih reči, nije teško zaključiti. Posebno ako se zna da su dve zemlje nedavno zaključile i sporazum o isporuci američkog uglja Ukrajini, i to po ceni četiri puta višoj od cene uglja koji svom susedu isporučuju rudari iz Rusije.

Od 24. avgusta 1991, kada se odvojila od Sovjetskog Saveza, Ukrajina kao da ne može da nađe svoje pravo mesto na međunarodnoj areni. I dalje duboko zavisna od Rusije, a bez jake unutrašnje vlasti, postala je pogodno tle za mešetare i sa Istoka i sa Zapada. A oni nisu mnogo oklevali.

Svesni toga da ne mogu da računaju na vlasti u Kijevu, u Moskvi su jednostavno rešili da pod svoju upravu vrate Krim, crnomorsko poluostrvo koje je još od carskih vremena bilo pod ruskom upravom i na kojem je istorijski nastanjen uglavnom ruski živalj. Potonje pobune u Donjeckoj i Luganskoj oblasti samo su potvrdile mnogobrojne ukrajinske slabosti.

Lakoća sa kojom su pojedine bivše republike Sovjetskog Saveza i države članice nekadašnjeg Varšavskog pakta primljene u članstvo Evropske unije, umesto da izazove prirodnu sumnju, u Kijevu je protumačena kao otvoreni poziv i ostalim nekadašnjim ideološkim protivnicima. Ispostavilo se da je takvo razmišljanje iz osnova pogrešno. Usledili su pritisci i uslovljavanja sa Zapada, ništa manji od onih sa Istoka. Najavljena isporuka američkog ofanzivnog naoružanja u Ukrajini, uz svu retoriku o pomoći jednoj suverenoj zemlji u nevolji, ne može da se tumači drugačije, već kao dodatni korak u propast.

„Isporuka američkog oružja Ukrajini teško da će doprineti uspostavljanju mira u Donbasu”, objašnjava Leonid Sluckij, rukovodilac Komiteta za međunarodne odnose ruske Dume. „Ovo samo pokazuje da ’američkim komandirima’ vlasti u Kijevu i u vreme kada je SAD predvodio Barak Obama, uopšte nije stalo do okončanja ovog sukoba. Reč je pre svega o nastojanjima Vašingtona da ojača sopstveni uticaj, pre svega vojni, što bliže uz granice Ruske Federacije. U tom smislu, održavanje napetosti uz povremene pogibije u Donbasu, na liniji razgraničenja, najisplativije je rešenje”, smatra Sluckij, po kojem bez političkog rešenja problema u okvirima takozvane normandijske četvorke za Ukrajinu nema izlaska iz sadašnjeg košmara.

Ništa više optimistično ne deluje ni činjenica da je Ukrajina morala da pristane na isporuke preskupog američkog uglja. Predviđene količine neće ni za jotu popraviti ekonomsku situaciju u ovoj zemlji, ali zato otvaraju dodatni prostor za uticaj Vašingtona na ovim prostorima uz dodatno vezivanje ruku vlastima u Kijevu. „Predviđene količine eventualno isporučenog uglja mogle bi da obezbede dodatnih 1,4 miliona megavata električne energije. Ako to posmatramo kroz podatak da Ukrajina godišnje troši 143 miliona megavata, sve postaje jasnije”, objašnjava Gari Kartrajt, stručnjak za evropska energetska pitanja. Ovakav potez SAD ocenjen je u EU, a posebno u Nemačkoj, kao otvoreni pritisak i nastojanje da se zaobilaznim putem kupovina preskupih američkih energenata nametne i pojedinim državama unije.

Pitanje koje se neminovno nameće je šta je zaista proslavljano u četvrtak u Kijevu: da li je reč o istinskoj privrženosti nezavisnosti domovine, ili se radilo o promociji novog američko-ukrajinskog savezništva, ma koliko ono bilo opterećujuće za bivšu sovjetsku republiku? Biće da je pre reč o ovom drugom.

„Ukrajina je potrošila svoju nezavisnost”, objašnjava tamošnji političar Viktor Medvedčuk. „Da se ne lažemo: naša država je danas pod stranom upravom. Najviša politička figura u zemlji više nije predsednik Petro Porošenko, već ambasador SAD u Kijevu koji prenosi sve ’želje i predloge’ Vašingtona. Ukrajinski političari odavno ne rade u korist sopstvenog naroda, već u interesu međunarodnih mešetara. Upravo po njihovim nalozima ’nezavisna’ vlast tera Ukrajinu u dužnički bezdan, pretvara državu u običnu robu za prodaju.”

Kijevska parada povodom Dana nezavisnosti, u kojoj je glavna uloga dodeljena vodu američkih vojnika koji su ukrajinskom prestonicom prošetali sa visoko podignutom zastavom SAD, samo je potvrda potrošenih godina i bezizlaza u kojem se našla druga po veličini evropska država.