Наметање неприхватљивог

Међутим, политички представници Срба не само да не прихватају идеју о самопроглашењу националном мањином већ истрајавају на идеји о промени црногорског устава. Према њиховом мишљењу, у уставу би требало да стоји да су Црногорци и Срби конститутивни народи уместо што говори о Црној Гори као о грађанској држави. Али и да се заштити ћирилично писмо, односно да се спречи његово потискивање из јавне употребе, да се дефинише обавеза пропорционалне заступљености Срба, али и других народа у свим институцијама система у складу с резултатима последњег пописа становништва и дозволи „систем специјалних веза са Србијом”.

Црногорски устав, каже Мандић, на посредан начин дефинише Црногорце као једини народ и то у контексту дефиниције црногорског језика као јединог службеног језика. „А онда у члану 79, оним народима који говоре језицима у службеној употреби, остављају могућност да се изјасне као националне мањине. Ми не смемо српски народ да доведемо у гори положај прихватањем онога што они не желе”, објашњава председник Нове српске демократије, а на питање како ће се изборити за промену Устава, односно обезбедити двотрећинску већину, Мандић одговара контрапитањем: „Да ли то значи да ми треба да прихватимо оно што је неприхватљиво?”

Новинар Донко Ракочевић, уредник портала „Седмица”, припада оној групи Срба која не би имала проблем да буде проглашена националном мањином. Како је рекао за „Спутњик”, Срби у Црној Гори су „објективно мањински народ, а губе време истрајавајући на нереалним захтевима док процес асимилације тече. Мени, лично, није никакав проблем да будем припадник мањине јер то српски народ у Црној Гори фактички и јесте”.

Коментаришући овакве ставове, Мандић каже да су се на изборима појављивале српске странке које су то заговарале у свом програму. Српски народ их је, истиче, на изборима остављао ван парламента.

Историчар професор др Момчило Павловић такође је мишљења да Срби не смеју да прихвате захтеве да постану национална мањина.

„То је противно осећају српског идентитета и укупној историји Црне Горе, ’једине земље где се непрекидно одржала српска слобода’, како су до јуче с поносом истицали. Зато што су до јуче учили да су били ’први у Српству’, зато што је ’вишевековна борба имала као свој крајњи циљ ослобођење и уједињење српског народа’, зато што је Црна Гора увек ишла уз Србију, а не против ње, такође и уз Русију, а не против ње. Једноставно, зато што је у свести доброг дела народа који живи у Црној Гори укорењен доминантан српски идентитет и што је од самих људи и владара у Црној Гори та држава сматрана не другом, него првом државом српског народа”, каже Павловић за наш лист.

Он истиче и да је питање ко ће се и како осећати беспредметно јер „нити има потребе нити можете убедити задртог Црногорца да није Србин и српскога рода ако он тако мисли, или се тако не осећа”, али правити од оних који се осећају Србима унутрашње непријатеље, криминализовати их, кидати везе и упорно и систематски спроводити антисрпску политику не доприноси стабилности и развоју Црне Горе. Црна Гора, каже Павловић, као држава никад није била спорна нити је спорно да дефинише своје државне циљеве.

„Али је данас изгледа спорно да у њој живе они који се осећају Србима, са својим политичким циљевима и личним уверењима. Онолико колико црногорствујушћи имају право да себе сматрају посебним народом, Црногорцима, Монтенегристима или како већ желе да се зову, исто толико, ако не и веће историјско право имају и они који у тој држави желе да се изјасне да су Срби, српског рода и корена и да се тако осећају као своји на своме. Не као национална мањина. Зато не видим добре разлоге да Срби у Црној Гори буду национална мањина нити имају потребе за таквим статусом. Они су државотворан и конститутиван народ Црне Горе и такви треба да остану”, категоричан је Павловић и додаје да ће се тек видети колико је делотворна политика што даље од Србије и Русије то ближе Европској унији.

Председник Извршног одбора Матице српске у Црној Гори Владимир Божовић каже да се не сме заборавити да су Срби у Црној Гори аутохтони, историјски народ који је стварао ту државу. Предлог да се они чији су преци стварали државу у једном тренутку самодефинишу као национална мањина је, истиче он, непристојан.

„Постоје различита тумачења Устава, од тога да ако се неко препозна као национална мањина, онда он може из тог члана 79 да црпи права дата мањини. Међутим, одређене ситуације нису нимало наивне. Има идеја да се и људи који се изјашњавају као Црногорци, а који припадају српској језичкој заједници, такође препознају као национална мањина. Тако имамо једну потпуно апсурдну ситуацију да се сви у Црној Гори могу препознати као национална мањина”, објашњава Божовић и додаје да се варају они који мисле да би формалним статусом мањине Срби добили неки нови ниво права, односно ослободили се окова дискриминације.