Nametanje neprihvatljivog

Međutim, politički predstavnici Srba ne samo da ne prihvataju ideju o samoproglašenju nacionalnom manjinom već istrajavaju na ideji o promeni crnogorskog ustava. Prema njihovom mišljenju, u ustavu bi trebalo da stoji da su Crnogorci i Srbi konstitutivni narodi umesto što govori o Crnoj Gori kao o građanskoj državi. Ali i da se zaštiti ćirilično pismo, odnosno da se spreči njegovo potiskivanje iz javne upotrebe, da se definiše obaveza proporcionalne zastupljenosti Srba, ali i drugih naroda u svim institucijama sistema u skladu s rezultatima poslednjeg popisa stanovništva i dozvoli „sistem specijalnih veza sa Srbijom”.

Crnogorski ustav, kaže Mandić, na posredan način definiše Crnogorce kao jedini narod i to u kontekstu definicije crnogorskog jezika kao jedinog službenog jezika. „A onda u članu 79, onim narodima koji govore jezicima u službenoj upotrebi, ostavljaju mogućnost da se izjasne kao nacionalne manjine. Mi ne smemo srpski narod da dovedemo u gori položaj prihvatanjem onoga što oni ne žele”, objašnjava predsednik Nove srpske demokratije, a na pitanje kako će se izboriti za promenu Ustava, odnosno obezbediti dvotrećinsku većinu, Mandić odgovara kontrapitanjem: „Da li to znači da mi treba da prihvatimo ono što je neprihvatljivo?”

Novinar Donko Rakočević, urednik portala „Sedmica”, pripada onoj grupi Srba koja ne bi imala problem da bude proglašena nacionalnom manjinom. Kako je rekao za „Sputnjik”, Srbi u Crnoj Gori su „objektivno manjinski narod, a gube vreme istrajavajući na nerealnim zahtevima dok proces asimilacije teče. Meni, lično, nije nikakav problem da budem pripadnik manjine jer to srpski narod u Crnoj Gori faktički i jeste”.

Komentarišući ovakve stavove, Mandić kaže da su se na izborima pojavljivale srpske stranke koje su to zagovarale u svom programu. Srpski narod ih je, ističe, na izborima ostavljao van parlamenta.

Istoričar profesor dr Momčilo Pavlović takođe je mišljenja da Srbi ne smeju da prihvate zahteve da postanu nacionalna manjina.

„To je protivno osećaju srpskog identiteta i ukupnoj istoriji Crne Gore, ’jedine zemlje gde se neprekidno održala srpska sloboda’, kako su do juče s ponosom isticali. Zato što su do juče učili da su bili ’prvi u Srpstvu’, zato što je ’viševekovna borba imala kao svoj krajnji cilj oslobođenje i ujedinjenje srpskog naroda’, zato što je Crna Gora uvek išla uz Srbiju, a ne protiv nje, takođe i uz Rusiju, a ne protiv nje. Jednostavno, zato što je u svesti dobrog dela naroda koji živi u Crnoj Gori ukorenjen dominantan srpski identitet i što je od samih ljudi i vladara u Crnoj Gori ta država smatrana ne drugom, nego prvom državom srpskog naroda”, kaže Pavlović za naš list.

On ističe i da je pitanje ko će se i kako osećati bespredmetno jer „niti ima potrebe niti možete ubediti zadrtog Crnogorca da nije Srbin i srpskoga roda ako on tako misli, ili se tako ne oseća”, ali praviti od onih koji se osećaju Srbima unutrašnje neprijatelje, kriminalizovati ih, kidati veze i uporno i sistematski sprovoditi antisrpsku politiku ne doprinosi stabilnosti i razvoju Crne Gore. Crna Gora, kaže Pavlović, kao država nikad nije bila sporna niti je sporno da definiše svoje državne ciljeve.

„Ali je danas izgleda sporno da u njoj žive oni koji se osećaju Srbima, sa svojim političkim ciljevima i ličnim uverenjima. Onoliko koliko crnogorstvujušći imaju pravo da sebe smatraju posebnim narodom, Crnogorcima, Montenegristima ili kako već žele da se zovu, isto toliko, ako ne i veće istorijsko pravo imaju i oni koji u toj državi žele da se izjasne da su Srbi, srpskog roda i korena i da se tako osećaju kao svoji na svome. Ne kao nacionalna manjina. Zato ne vidim dobre razloge da Srbi u Crnoj Gori budu nacionalna manjina niti imaju potrebe za takvim statusom. Oni su državotvoran i konstitutivan narod Crne Gore i takvi treba da ostanu”, kategoričan je Pavlović i dodaje da će se tek videti koliko je delotvorna politika što dalje od Srbije i Rusije to bliže Evropskoj uniji.

Predsednik Izvršnog odbora Matice srpske u Crnoj Gori Vladimir Božović kaže da se ne sme zaboraviti da su Srbi u Crnoj Gori autohtoni, istorijski narod koji je stvarao tu državu. Predlog da se oni čiji su preci stvarali državu u jednom trenutku samodefinišu kao nacionalna manjina je, ističe on, nepristojan.

„Postoje različita tumačenja Ustava, od toga da ako se neko prepozna kao nacionalna manjina, onda on može iz tog člana 79 da crpi prava data manjini. Međutim, određene situacije nisu nimalo naivne. Ima ideja da se i ljudi koji se izjašnjavaju kao Crnogorci, a koji pripadaju srpskoj jezičkoj zajednici, takođe prepoznaju kao nacionalna manjina. Tako imamo jednu potpuno apsurdnu situaciju da se svi u Crnoj Gori mogu prepoznati kao nacionalna manjina”, objašnjava Božović i dodaje da se varaju oni koji misle da bi formalnim statusom manjine Srbi dobili neki novi nivo prava, odnosno oslobodili se okova diskriminacije.