Када средњевековна музика оживи један град

На стрмој падини најстаријег дела Призрена, готово наднесена над градом, стоји на једноj омањој поплочаној терасици црква Светог Спаса. На њеним зидовима и фрескама, подигнутим и сликаним 1330. године, трудом српског властелина Младена Владојевића, виде се срећа и пропаст, периоди слободе и ропства, обнова после погрома 17. марта 2004. и ликови светаца који још чекају да се са њихових лица скине гареж од ватре која је тога дана спалила све што је припадало Србима у Призрену и околини.

У процесу обнове пред Епархијом рашко-призренском и Друштвом пријатеља Манастира Светих Архангела, уз материјалну подршку Канцеларије за Косово и Метохију, отворио се један од најлепших простора погодних за музичке, књижевне и ликовне догађаје. Постављени су осветљење, озвучење, донесене су столице и тако је створен најлепши простор за догађаје из културе на Косову и Метохији.

„Музичка школа је врло близу овог храма, држало се увек до музике и до духовности, до запада, али и Византије. Моја породица и ја ћемо увек подржавати овај град, срцем, душом, али и присуством”, каже Данијела Лазаревић из Београда пореклом из Призрена.

Одржавање другог фестивала Медимус организовали су Удружење пријатеља Светих Архангела и Дом културе „Грачаница“, као потребу да се покажу град, његово наслеђе и да се сачува живо присуство у њему.

„Ми немамо потребе да глумимо нормалност, потпуно нам је јасно где се налазимо, знамо да само петнаест Срба живи стално у Призрену и они су истински чувари града, али никада не смемо заборавити ни оне који му се као расељене особе враћају. У Атријуму цркве Светог Спаса смо заједно и два дана смо оживели свој град. Долазе нам Албанци, Турци, странци“, каже Бојан Бабић, председник Удружења пријатеља манастира Светих Архангела.

Предање и историја кажу да је први познати српски музичар Драган Призренац 1355. године свирао по дубровачким трговима. Његов данашњи наследник Драган Млађеновић Шекспир сматра да се у Призрену догађа својеврсно чудо у дивном простору: „Мени се остварила жеља да изведем осам призренских песама, ту где су настале и пред људима који их тако чудесно осећају“.

У циклусима насиља, променама, у стварном доживљају места, друштва и његовог значаја унутар културе јављају се, како каже Мишел Фуко, „места која су изван свих места, но чији се положај да стварно одредити“. И музика је два дана одредила место једног тешко рањеног града.

Учесници и гости

Протеклих дана на Фестивалу Медимус наступали су Един Карамазов из Босне и Херцеговине, „Левант“ из Београда, завршне вечери ће наступити словеначко-хрватско-српски ансамбл „Кансо”, Драган Млађеновић Шекспир из Београда и „Бурдон трио” из Мађарске. Неколико стотина људи, највише расељених Призренаца, и гости из Београда, Косовске Митровице, Звечана, Грачанице присуствовало је наступима у Призрену. Фестивал су подржали бројни појединци и привредници, као и амбасада Републике Мађарске.