Чека се одлука Макрона

Пољска је пре месец дана упозорена да измене у њеном законодавству представљају „системску претњу” владавини права и добила је време да размотри које ће мере предузети да усклади законодавство, што је први корак у покренутој правној процедури.

Покушај да не доспе у ситуацију озбиљне „претње”, када је председник Анджеј Дуда у јеку протеста на варшавским улицама неочекивано одбио да потпише два закона која су прошла све процедуре усвајања – ипак није успео.

Сматрајући да заустављање два за Брисел спорна закона није довољно, Европска комисија је ипак издала ову меру крајем 29. јула, а Варшава је остала при становишту које је изнела премијерка да ће и даље радити на реформи законодавства упркос притисцима из Брисела и масовним демонстрацијама на улицама.

Показало се да је за Брисел, који сматра да нови закони утичу на независност судства, превише и закон који је Дуда потписао, а којим се министар правде овлашћује да именује председнике нижих судова и да има дискреционо право да продужи мандат изабраним судијама иако је наступило време за њихово пензионисање. Друга примедба се односи на „дискриминацију на основу пола” постављањем старосне границе за пензију на 60 година за жене судије и 65 година за судије мушког пола.

Закон о овлашћењима за именовање председника виших судова пољски председник није потписао.

Месец дана које је Варшава добила од Брисела нису протекли у миру. У петак је француски председник Емануел Макрон рекао да пољска влада ради против европских интереса због чега ризикује да заврши на маргини европског блока.

Ова примедба француског председника односила се на одбијање Варшаве да прихвати директиву о запошљавању радне снаге из земаља с ниским примањима. Али је Макрон још у предизборној кампањи, баш на примеру Пољске, показао своју одлучност. Заузео је резолутан став да ће се, уколико победи на изборима, заложити да буду кажњене државе, првенствено Пољска, које се противе заједничкој одлуци о пријему миграната.

Макрон је почетком маја имао још један оштар дипломатски гаф: када је хтео да омаловажи своју противкандидаткињу Марин ле Пен рекао је да ју подржавају „режими” Владимира Путина, Виктора Орбана и Јарослава Качињског.

Владајућа странка Право и правда добила је озбиљног противника у Макрону, који је оснажио нетрпељивост и одлучност у Бриселу да Варшаву притисну да не искаче из општих правила.

И немачка канцеларка Ангела Меркел, која упркос неслагањима са десничарском владом негује добре односе са званичном Варшавом, критиковала је њен одговор Европској комисији.

Оценивши да је реч о озбиљном проблему, она је рекла отприлике исто што и Макрон: да би такав став пољске владе могао да подрије сарадњу унутар ЕУ. „Колико год желим да имам добре односе са Пољском, не можемо једноставно да држимо језик за зубима и ништа не кажемо ради мира”, рекла је Меркелова на конференцији за новинаре у Берлину нагласивши да је владавина права „основа за сарадњу у оквиру ЕУ”.

Европска комисија је одбацила оцену пољске владе да нема права да се меша у законодавни процес те земље, тако да се сада очекују нови кораци из Брисела.

До избора Макрона за новог председника Француске постављало се питање да ли Брисел само прети или би заиста био у стању да покрене члан 7 Лисабонског уговора, који може да доведе у питање и право гласа државе чланице.

Откако је Макрон изабран, а Пољска већ редовно важна тема француског председника на којој показује своју одлучност да Брисел треба да казни непослушну чланицу, било да су у питању мигранти, законодавство или медији – све је мања дилема да ли ће такозвана нуклеарна опција против Варшаве бити покренута.