Čeka se odluka Makrona

Poljska je pre mesec dana upozorena da izmene u njenom zakonodavstvu predstavljaju „sistemsku pretnju” vladavini prava i dobila je vreme da razmotri koje će mere preduzeti da uskladi zakonodavstvo, što je prvi korak u pokrenutoj pravnoj proceduri.

Pokušaj da ne dospe u situaciju ozbiljne „pretnje”, kada je predsednik Andžej Duda u jeku protesta na varšavskim ulicama neočekivano odbio da potpiše dva zakona koja su prošla sve procedure usvajanja – ipak nije uspeo.

Smatrajući da zaustavljanje dva za Brisel sporna zakona nije dovoljno, Evropska komisija je ipak izdala ovu meru krajem 29. jula, a Varšava je ostala pri stanovištu koje je iznela premijerka da će i dalje raditi na reformi zakonodavstva uprkos pritiscima iz Brisela i masovnim demonstracijama na ulicama.

Pokazalo se da je za Brisel, koji smatra da novi zakoni utiču na nezavisnost sudstva, previše i zakon koji je Duda potpisao, a kojim se ministar pravde ovlašćuje da imenuje predsednike nižih sudova i da ima diskreciono pravo da produži mandat izabranim sudijama iako je nastupilo vreme za njihovo penzionisanje. Druga primedba se odnosi na „diskriminaciju na osnovu pola” postavljanjem starosne granice za penziju na 60 godina za žene sudije i 65 godina za sudije muškog pola.

Zakon o ovlašćenjima za imenovanje predsednika viših sudova poljski predsednik nije potpisao.

Mesec dana koje je Varšava dobila od Brisela nisu protekli u miru. U petak je francuski predsednik Emanuel Makron rekao da poljska vlada radi protiv evropskih interesa zbog čega rizikuje da završi na margini evropskog bloka.

Ova primedba francuskog predsednika odnosila se na odbijanje Varšave da prihvati direktivu o zapošljavanju radne snage iz zemalja s niskim primanjima. Ali je Makron još u predizbornoj kampanji, baš na primeru Poljske, pokazao svoju odlučnost. Zauzeo je rezolutan stav da će se, ukoliko pobedi na izborima, založiti da budu kažnjene države, prvenstveno Poljska, koje se protive zajedničkoj odluci o prijemu migranata.

Makron je početkom maja imao još jedan oštar diplomatski gaf: kada je hteo da omalovaži svoju protivkandidatkinju Marin le Pen rekao je da ju podržavaju „režimi” Vladimira Putina, Viktora Orbana i Jaroslava Kačinjskog.

Vladajuća stranka Pravo i pravda dobila je ozbiljnog protivnika u Makronu, koji je osnažio netrpeljivost i odlučnost u Briselu da Varšavu pritisnu da ne iskače iz opštih pravila.

I nemačka kancelarka Angela Merkel, koja uprkos neslaganjima sa desničarskom vladom neguje dobre odnose sa zvaničnom Varšavom, kritikovala je njen odgovor Evropskoj komisiji.

Ocenivši da je reč o ozbiljnom problemu, ona je rekla otprilike isto što i Makron: da bi takav stav poljske vlade mogao da podrije saradnju unutar EU. „Koliko god želim da imam dobre odnose sa Poljskom, ne možemo jednostavno da držimo jezik za zubima i ništa ne kažemo radi mira”, rekla je Merkelova na konferenciji za novinare u Berlinu naglasivši da je vladavina prava „osnova za saradnju u okviru EU”.

Evropska komisija je odbacila ocenu poljske vlade da nema prava da se meša u zakonodavni proces te zemlje, tako da se sada očekuju novi koraci iz Brisela.

Do izbora Makrona za novog predsednika Francuske postavljalo se pitanje da li Brisel samo preti ili bi zaista bio u stanju da pokrene član 7 Lisabonskog ugovora, koji može da dovede u pitanje i pravo glasa države članice.

Otkako je Makron izabran, a Poljska već redovno važna tema francuskog predsednika na kojoj pokazuje svoju odlučnost da Brisel treba da kazni neposlušnu članicu, bilo da su u pitanju migranti, zakonodavstvo ili mediji – sve je manja dilema da li će takozvana nuklearna opcija protiv Varšave biti pokrenuta.