Гласају за листу, а мисле на градоначелника

„По нашем изборном систему градоначелник се не бира непосредно, већ се гласа за изборну листу. Када се каже да је неко кандидат за ову функцију то је само колоквијално речено, јер грађани гласају за представнике са листа, а после 110 одборника између себе бирају градоначелника”, каже за „Политику” Весна Ракић-Водинелић.

Као разлог зашто политичке партије истичу имена одређеног кандидата, иако знају да се први човек престонице не бира директно на изборима, Весна Ракић-Водинелић наводи „ људи слабије познају изборни систем и рачунају да ће на тај начин бити привучени да гласају за једну изборну листу”.

Прва се о томе кога кандидује за градоначелника изјаснила Либерално- демократска партија која је још 29. маја одлучила да то буде лидер ЛДП-а Чедомир Јовановић. Објашњавајући да на београдске изборе излази самостално, као 1996. на протесте, Јовановић се позвао на аутентичност политике ЛДП-а и предочио да ти избори не могу да буду компензација за пораз на парламентарним и председничким изборима.

„То су избори за Град Београд који је давно изгубио свој културни идентитет, не пролази тест реалности и потребна му је она врста политике која ће афирмисати вредности потребне да бисмо могли нормално да живимо у 21. веку. Зато мислим да је нужно да ЛДП изађе самостално на те изборе, а не да и ми учествујемо у том колективном лагању да слом Александра Вучића почиње на београдским изборима”, објаснио је Јовановић.

Непуних месец дана касније своју ванстраначку кандидатуру најавио је и Александар Шапић. Тврди да је његов минули рад као председника општине Нови Београд добра препорука за место градоначелника. Уверава да његово удружење грађана „За наш град” неће водити велику и богату кампању, јер за то нема новца.

„Чак и политичке партије које су донеле закон по коме се градоначелник бира у скупштини, имају своје кандидате за првог човека престонице што је нелогично и показује да је лош изборни систем. Нико није приметио да се у медијима, као и градоначелник, појављује 12 чланова градског већа, 20 секретара или 35 директора јавних предузећа или да одборници дају изјаве и говоре о развоју Београда. Зато је потребно мењати изборни систем, а не покушавати да се објасни грађанима где се бира градоначелник”, каже за „Политику” Шапић.

ДС још није истакао име свог кандидата за првог човека престонице, али се до сада у јавности помињало да је наводно најозбиљнији кандидат за ту позицију некадашњи директор РТС-а и амбасадор Србије у Бугарској Александар Црквењаков, али је помињано и да на челу изборне листе ДС-а буду потпредседница ДС-а Тамара Трипић и генерал Срето Малиновић. Спекулисало се и да је повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољуб Шабић наводно заинтересован за то место, али званично нико није потврдио ове наводе.

За сада је неизвесно да ли ће Покрет слободних грађана имати свог кандидата за градоначелника, као и ком ће се царству приклонити странка Вука Јеремића која ће бити основана на јесен. Не зна се ни да ли ће се на београдским изборима кандидовати и Лука Максимовић, алијас Љубиша Прелетачевић Бели који је поход на треће место на председничким изборима започео добрим резултатом у матичном Младеновцу. Максимовић је, на друштвеним мрежама, нагласио да сигурно неће улазити у предизборне коалиције и да ће „у пет до 12” објавити да ли ће уопште изаћи на њих.

СНС и СПС инсистираће на тиму

Владајуће Српска напредна странка и Социјалистичка партија Србије за сада се  званично не изјашњавају ни о евентуалним кандидатима за градоначелнике, али ни о томе да ли ће у изборну трку у Београду ући на заједничкој или на одвојеним листама. Без обзира на то да ли ће формирати предизборну коалицију или не, за „Политику” у обе странке тврде да ни једни ни други неће у први план стављати имена, већ ће инсистирати на тиму људи који ће управљати Београдом.

Конфузија и код грађана и код неких партија

Владимир Пејић, директор агенције за испитивање јавног мњења „Фактор плус”, каже да има проблема када га питају ко има највише шансе да буде нови градоначелник, јер не може да објасни да су избори за одборнике. „Поводом тог питања влада конфузија не само код грађана већ и код неких политичких партија. Поједини политичари срачунато праве калкулације и спекулишу неким именима да би освојили више гласова. На тај начин доводе грађане у заблуду иако добро знају да се градоначелник не бира директно”, казао је Пејић