Glasaju za listu, a misle na gradonačelnika

„Po našem izbornom sistemu gradonačelnik se ne bira neposredno, već se glasa za izbornu listu. Kada se kaže da je neko kandidat za ovu funkciju to je samo kolokvijalno rečeno, jer građani glasaju za predstavnike sa lista, a posle 110 odbornika između sebe biraju gradonačelnika”, kaže za „Politiku” Vesna Rakić-Vodinelić.

Kao razlog zašto političke partije ističu imena određenog kandidata, iako znaju da se prvi čovek prestonice ne bira direktno na izborima, Vesna Rakić-Vodinelić navodi „ ljudi slabije poznaju izborni sistem i računaju da će na taj način biti privučeni da glasaju za jednu izbornu listu”.

Prva se o tome koga kandiduje za gradonačelnika izjasnila Liberalno- demokratska partija koja je još 29. maja odlučila da to bude lider LDP-a Čedomir Jovanović. Objašnjavajući da na beogradske izbore izlazi samostalno, kao 1996. na proteste, Jovanović se pozvao na autentičnost politike LDP-a i predočio da ti izbori ne mogu da budu kompenzacija za poraz na parlamentarnim i predsedničkim izborima.

„To su izbori za Grad Beograd koji je davno izgubio svoj kulturni identitet, ne prolazi test realnosti i potrebna mu je ona vrsta politike koja će afirmisati vrednosti potrebne da bismo mogli normalno da živimo u 21. veku. Zato mislim da je nužno da LDP izađe samostalno na te izbore, a ne da i mi učestvujemo u tom kolektivnom laganju da slom Aleksandra Vučića počinje na beogradskim izborima”, objasnio je Jovanović.

Nepunih mesec dana kasnije svoju vanstranačku kandidaturu najavio je i Aleksandar Šapić. Tvrdi da je njegov minuli rad kao predsednika opštine Novi Beograd dobra preporuka za mesto gradonačelnika. Uverava da njegovo udruženje građana „Za naš grad” neće voditi veliku i bogatu kampanju, jer za to nema novca.

„Čak i političke partije koje su donele zakon po kome se gradonačelnik bira u skupštini, imaju svoje kandidate za prvog čoveka prestonice što je nelogično i pokazuje da je loš izborni sistem. Niko nije primetio da se u medijima, kao i gradonačelnik, pojavljuje 12 članova gradskog veća, 20 sekretara ili 35 direktora javnih preduzeća ili da odbornici daju izjave i govore o razvoju Beograda. Zato je potrebno menjati izborni sistem, a ne pokušavati da se objasni građanima gde se bira gradonačelnik”, kaže za „Politiku” Šapić.

DS još nije istakao ime svog kandidata za prvog čoveka prestonice, ali se do sada u javnosti pominjalo da je navodno najozbiljniji kandidat za tu poziciju nekadašnji direktor RTS-a i ambasador Srbije u Bugarskoj Aleksandar Crkvenjakov, ali je pominjano i da na čelu izborne liste DS-a budu potpredsednica DS-a Tamara Tripić i general Sreto Malinović. Spekulisalo se i da je poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić navodno zainteresovan za to mesto, ali zvanično niko nije potvrdio ove navode.

Za sada je neizvesno da li će Pokret slobodnih građana imati svog kandidata za gradonačelnika, kao i kom će se carstvu prikloniti stranka Vuka Jeremića koja će biti osnovana na jesen. Ne zna se ni da li će se na beogradskim izborima kandidovati i Luka Maksimović, alijas Ljubiša Preletačević Beli koji je pohod na treće mesto na predsedničkim izborima započeo dobrim rezultatom u matičnom Mladenovcu. Maksimović je, na društvenim mrežama, naglasio da sigurno neće ulaziti u predizborne koalicije i da će „u pet do 12” objaviti da li će uopšte izaći na njih.

SNS i SPS insistiraće na timu

Vladajuće Srpska napredna stranka i Socijalistička partija Srbije za sada se  zvanično ne izjašnjavaju ni o eventualnim kandidatima za gradonačelnike, ali ni o tome da li će u izbornu trku u Beogradu ući na zajedničkoj ili na odvojenim listama. Bez obzira na to da li će formirati predizbornu koaliciju ili ne, za „Politiku” u obe stranke tvrde da ni jedni ni drugi neće u prvi plan stavljati imena, već će insistirati na timu ljudi koji će upravljati Beogradom.

Konfuzija i kod građana i kod nekih partija

Vladimir Pejić, direktor agencije za ispitivanje javnog mnjenja „Faktor plus”, kaže da ima problema kada ga pitaju ko ima najviše šanse da bude novi gradonačelnik, jer ne može da objasni da su izbori za odbornike. „Povodom tog pitanja vlada konfuzija ne samo kod građana već i kod nekih političkih partija. Pojedini političari sračunato prave kalkulacije i spekulišu nekim imenima da bi osvojili više glasova. Na taj način dovode građane u zabludu iako dobro znaju da se gradonačelnik ne bira direktno”, kazao je Pejić