Музеј трамваја у депоу

Најава продаје комплекса „Депо” у Београду („Политика” 29. август) велико је разочарење и грешка. У питању је део индустријског наслеђа Србије који треба обавезно сачувати. Објекат је стар 125 година и има непроцењив значај за историју јавног превоза у Београду (захваљујући њему отворена је прва трамвајска линија у граду).

У Европи је тренд да се чувају и обнављају објекти индустријске баштине која је део културног наслеђа једне земље (по дефиницији и транспортна инфраструктура је део индустријске заоставштине). О значају наслеђа посебно говори Европска културна конвенција (чији смо и ми потписници), па је тако 2015. проглашена за Европску годину индустријског и техничког наслеђа.

Тачно је да је депо делимично изгорео 2014, али ништа није учињено да се обнови и рестаурира. И ево сада, како најављује градоначелник С. Мали, припрема се продаја депоа ради градње пословно-стамбеног комплекса. Да ли зато што се простор налази „на одличној градској локацији” (како наводи непотписани новинар „Политике”)? Ако се то деси, не треба бити видовит па замислити изглед „пословног” дела тог објекта: кладионица, апотека, пекара и два кафића.

Трамвајске штале, како је депо познат међу нама старијим Београђанима, реткост су којом би се поносиле многе земље. Зато депо треба сачувати, обновити и у њему, можда, отворити музеј трамваја (многи, сигуран сам, не знају да су некада београдским шинама крстарили летњи, отворени трамваји – а било је очаравајуће возити се њима). И зашто сада лишити наше потомке лепота њихове прошлости и баштине? Зато будућност депоа треба да буде у надлежности Министарства културе, а не разних градских секретаријата.

Мирослав Митровић