Muzej tramvaja u depou

Najava prodaje kompleksa „Depo” u Beogradu („Politika” 29. avgust) veliko je razočarenje i greška. U pitanju je deo industrijskog nasleđa Srbije koji treba obavezno sačuvati. Objekat je star 125 godina i ima neprocenjiv značaj za istoriju javnog prevoza u Beogradu (zahvaljujući njemu otvorena je prva tramvajska linija u gradu).

U Evropi je trend da se čuvaju i obnavljaju objekti industrijske baštine koja je deo kulturnog nasleđa jedne zemlje (po definiciji i transportna infrastruktura je deo industrijske zaostavštine). O značaju nasleđa posebno govori Evropska kulturna konvencija (čiji smo i mi potpisnici), pa je tako 2015. proglašena za Evropsku godinu industrijskog i tehničkog nasleđa.

Tačno je da je depo delimično izgoreo 2014, ali ništa nije učinjeno da se obnovi i restaurira. I evo sada, kako najavljuje gradonačelnik S. Mali, priprema se prodaja depoa radi gradnje poslovno-stambenog kompleksa. Da li zato što se prostor nalazi „na odličnoj gradskoj lokaciji” (kako navodi nepotpisani novinar „Politike”)? Ako se to desi, ne treba biti vidovit pa zamisliti izgled „poslovnog” dela tog objekta: kladionica, apoteka, pekara i dva kafića.

Tramvajske štale, kako je depo poznat među nama starijim Beograđanima, retkost su kojom bi se ponosile mnoge zemlje. Zato depo treba sačuvati, obnoviti i u njemu, možda, otvoriti muzej tramvaja (mnogi, siguran sam, ne znaju da su nekada beogradskim šinama krstarili letnji, otvoreni tramvaji – a bilo je očaravajuće voziti se njima). I zašto sada lišiti naše potomke lepota njihove prošlosti i baštine? Zato budućnost depoa treba da bude u nadležnosti Ministarstva kulture, a ne raznih gradskih sekretarijata.

Miroslav Mitrović