Ризична Трампова иранска игра

Споразум је донео опрезни детант и привремену паузу у непријатељству, али сада се обнавља антагонизам који је трајао деценијама од Исламске револуције 1979. године. Док Трампов развод са реалношћу прети да постане стваран, Техеран је после периода уздржавања прихватио изазове обећавајући да ће узвратити на „сасвим јасан чин непријатељства”.

Врховни вођа, ајатолах Али Хамнеи на „Трампову ароганцију” одговорио је најавом наставак ракетног програма, због кога су стигле нове америчке казнене мере. Парламент, Меџлис, на санкције је узвратио одобравањем 260 милиона долара за програм и исто толико за Исламску револуционарну гарду, коју би Трамп да прогласи за терористичку организацију.

Председник Хасан Рохани најавио је да ће се, уколико САД наставе са „претњама и санкцијама”, Иран брзо вратити спорном нуклеарном програму због кога је оптуживан да има амбицију да направи атомску бомбу – што је Техеран увек демантовао. „Спремни смо за све опције”, каже Али Реза Рахими, члан парламентарне комисије за спољну политику и безбедност.

Трамп, коме мир није у ДНК, а Иран му је опсесија јер је споразум најзначајнији спољнополитички симбол Барака Обаме, двоструко ризикује: нови конфликт заоштрио би односе у региону довољно притиснутом ратовима и тероризмом, али и радикализовао иранске снаге које се противе отварању према Западу.

Председник Рохани одбија било какве нове преговоре. Најављује се „заједнички” отпор власти и народа. Парламент је изгласао закон о „кажњавању САД због терористичких активности и авантуризма”.

„Они који намеравају да поцепају уговор треба да знају да цепају сопствени политички живот”, поручио је Рохани, чија је прагматична агенда отварања према свету на мајским изборима добила подршку 57 процената становништва.

Када је Трамп изабран, многи Иранци надали су се најбољем. „После споразума о нуклеарном програму, све је изгледало добро. Не баш најбоље, али ствари су се поправљале”, каже 33-годишњи издавач магазина Али Сабзевари Фасфангари.

По Техерану не крију колико су огорчени због Трампове диверзије споразума који је пре две године охрабрио реформске снаге, обезбедио повећане приходе од нафте и лагани раст страних инвестиција, мада не и опипљивији раст стандарда.

„Начин на који се Трамп односи према Ирану је потпуна срамота”, каже Али Реза Дашти, трговац у техеранском базару. „Американци нам ни до сада ништа нису могли. Неће ни сада.”

Ирански патриотизам је снажан. Враћа се борбено непријатељство према „Великом Сатани”. Сада повици „Марг бар Америка”, „Смрт Америци”, на тргу Азади гласно најављују да се Иран припрема за нову суочавање са својим највећим непријатељем.

Страхујући од иранског утицаја у региону, пре свега у Сирији и Ираку али и Авганистану – упркос де факто савезништву у борби против Исламске државе – Трампова администрација очајнички покушава да докаже да се Иран не држи „духа” договора.

Појачавајући притисак и гурајући Иран поново у изолацију, Вашингтон је нове санкције завео непосредно пошто је Конгрес други пут ове године прихватио сертификат Међународне агенције за нуклеарну енергију (ИАЕА) који потврђује да се Иран придржава одредаба споразума. Трамп би да онемогући да Конгрес после нових 90 дана, средином октобра, поново утврди да Иран поштује договор.

На Капитол хилу се субверзивно говори о „промени режима”, осветничкој, али ризичној опцији која би несумњиво хомогенизовала 81 милион Иранаца и подсетила их на удар којим је ЦИА 1953. довела на власт шаха Резу Пахлавија.

Овде се процењује да Трамп за своју политику сукобљавања не може да добије широку подршку ни код куће ни у свету. Многи Трампови саветници, укључујући и саветника за националну безбедност Х. Р. Мекмастера, али и неке водеће критичаре Ирана у Конгресу, препознају потенцијално неповратну штету од унилатералног повлачења из споразума и позивају председника да то не чини.

Државни секретар Рекс Тилерсон рекао је да се не слаже са Трамповим приступом: „Поцепати (споразум) и отићи” није право решење. Незадовољни су и многи амерички бизнисмени жељни послова на лукративном иранском тржишту.

Трамп је обновом конфликтне реторике обрадовао своје конзервативце, Израел и Саудијце, али његов проблем је што споразум, сем САД, укључује још пет земаља потписница, које сумњају у Трампове политичке мотиве.

Иако је на самиту Г-20 у Хамбургу Трамп покушавао да придобије Европљане за свој план, ЕУ није склона новом заоштравању и санкцијама у време бума трговине и инвестиција са Ираном.

Недавној церемонији почетка Роханијевог другог мандата први пут у историји Исламске Републике присуствовао је велики број гостију из иностранства, укључујући и Федерику Могерини, која координира спровођење споразума. Њен долазак био је охрабрујући сигнал Техерану.

Експерти ИАЕА, агенције УН која је шест пута до сада утврдила да се Иран придржава споразума, такође не показује ентузијазам за Трампову конструкцију случаја Иран. „Проблем са Трампом је што не знате каква је његова позиција јер их стално мења”, сматра Мохамад Ходади, директор иранске агенције ИРНА.

Покушавајући да фабрикује „алтернативне чињенице”, Трамп ризикује подсећање на мрачно поглавље америчке историје – манипулације са ирачким оружјем за масовно уништавање у време Џорџа В. Буша.

Последице Трумповог повлачења из Париског договора о клими су потенцијално катастрофалне. Напуштање споразума о нуклеарном програму с Ираном би другу врсту катастрофе само могло да убрза.

Иран је неопходан за мировни процес на Блиском истоку. Његов утицај у разним деловима исламског света немогуће је игнорисати. Шта онда води Трампа: незнање или идеологија? Вероватно су и једно и друго направили експлозивну смесу која се зове његова политика.