Рајсова показује мишиће

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 8. априла– Иде на починак већ у 22 сата, устаје већ у пола пет ујутру, а онда – право у фитнес салу где се четрдесетак минута баца на свакојаке вежбе тела. Под надзором личног тренера – јача мишиће на справама, дизањем тегова…

Овај режим, налик загревању спортиста пред важна надметања, нашироко је овде публикован као „предрадна страст и припрема” шефице Стејт департмента Кондолизе Рајс. „То је моја необичност”, објаснила је магазину „Фитнес”, коме је допустила да објави низ њених слика у гимнастичким костимима и позама.

Као да хоће да буде дамски Шварценегер, прокоментарисали су „злобници”, алудирајући на некадашњег славног боди-билдера. Други посматрачи се надовезују опаском да ако и има сличности међу њима двома, она иде у обрнутом смеру: Шварценегер је из теретане доспео до филма, а онда и до политике (гувернер је Калифорније), док витка Рајсова из политике ускаче у „џим”.

Министарка спољних послова је, по мишљењу трећих, већ показивала „политичке мишиће” на разним странама света, па је „нормално” што их сада демонстрира и као личну телесну надградњу… „Те њене активности су потпуно у складу с послом који обавља више од три године”, прокоментарисао је портпарол Стејт демартмента Шон Мекормак. Али демантовао је приче – оживеле поводом репортаже о њеном гимнастицирању у рану зору – да се Рајсова и тако припрема за још веће напоре које би могла да има као „други човек Америке”.

Учестале су, наиме, верзије да би републикански председнички кандидат Џон Мекејн могао да њу одабере као изборног партнера, да му буде кандидат за потпредседника САД. Да тако једним ударцем „збрише оригиналности” демократских претендената у чијем се финалу за чело државе први пут непосредно боре једна жена, Хилари Клинтон, и један црнац, Барак Обама. Рајсова обједињава ривалске особености – припада и „нежнијем полу” и црној раси…

Упитан о тој евентуалности, Мекејн је одговорио да је она „велика Американка” која је „узор милионима” сународника. Неодређеност му је протумачена као продужено „меркање”: да види како ће се окончати дуел Обаме и Клинтонове и какве ће још предлоге чути од својих партијских колега. „Патриотска квалификација” коју је дао Рајсовој многима је зазвучала као „имам је у виду”.

Она, међутим, и даље тврди да јој упуштање у политичку утакмицу не пада на памет. Никад, каже, није била нити ће бити кандидат на изборима за било шта. Тако је говорила и кад је – својевремено на врхунцу популарности, која је од онда спласла – помињана да би „могла да постане и председник”.

Хроничари подсећају да је она увек и била – пробрани а не изабрани кадар. Надређени су је унапређивали и „преко реда”, у политици као и на факултету.

Каже да намерава да се по истеку мандата, Џорџа Буша и њеног, врати на универзитет Станфорд и пише стручне књиге. Да одржи, наравно, као пијаниста понеки концерт и да похађа мечеве омиљеног јој америчког фудбала…

Почела је, међутим, да похађа и састанке једног конзервативистичког кружока, што је доживљено као „неуобичајен гест за једну шефицу дипломатије”, па и као „доказ да јој се повећало интересовање за унутрашњу политику, што значи и за – наставак политичке каријере”. Опет је уследио деманти, али се „гласине” одржавају.

Значајна доза одбојности према евентуалном успону Рајсове ка другом по рангу места у хијерархији налази се и у њеној политичкој биографији. Била је један од пројектаната, као председников саветник за националну безбедност, војног напада на Ирак који је и овде све непопуларнији – већина анкетираних сматра да га није ни требало повести. Мекејн се залаже за тамошњи ангажман „до победе”, али би уједно и да се дистанцира од Бушове стратегије. Владајући курс оличава и Рајсова, али би, с друге стране – како каже коментатор „Вашингтон поста” – она као „релативно млада” (53 године) помогла Мекејну (71) да сузбије утиске, које подстичу и конкуренти, да он делује „застарело”.

Приче о могућном даљем успону Рајсове одсликавају шире стање духова у америчком друштву – разапетост између потреба и за промене и за континуитет. Да се измени курс али не и систем, да кормило државног брода преузму личности који ће га усмеравати ка мање бурним водама, бар за Американце.

Садашње усталасаности су овде и другде, добрим делом, проистекле из овдашњих неодмерених ангажмана напољу. А тим ангажманима је знатно допринела и Рајсова настављајући „вежбе јачања мишића” – суперсиле, и по цену глобалних и локалних слабљења.