Рупел напао Кучана због Косова

Од нашег сталног дописника

Љубљана, 8. априла – Све до сада нисмо имали праве доказе да се некадашњи словеначки председник Милан Кучан супротставља не само важећој словеначкој политици него и политици Европске уније. Овим, помало претећим тоном почиње ауторски текст министра спољних послова Словеније Димитрија Рупела у данашњем „Делу”, под насловом „Гостујуће перо”. Подужи Рупелов обрачун са Кучаном, грађен на реторици раскринкавања „унутрашњег непријатеља”, прибија Кучана на стуб националног срама јер се прошлог петка усудио да на конференцији менаџера југоисточне Европе критикује отцепљење Косова од Србије и политику коју Словенија, актуелни председавајући ЕУ, води на Балкану.„Критике словеначке и европске спољне политике су (Кучановим иступом) добиле негативно убрзање, што треба одлучно одбацити”, прозива Рупел Кучана који је, да подсетимо, у Порторожу упозорио да су „Европа и међународна заједница у случају Косова одступиле од важећег начела да државне границе не смеју бити једнострано мењане”.

Ту се Кучан позвао на Хелсиншки завршни акт, а Рупел га напада што подгрева „реалистични Моргентауов принцип који је штитио интересе и међе од разних царевина преко колонијалних газда до Совјетског Савеза и Југославије”.„Победници су већ после Првог светског рата, а превасходно амерички председник Вилсон, у одлучивању о наслеђу Аустроугарске и приликом настанка нових националних држава, међу које су убрајали и Југославију, применили ’идеалистичко’ начело које садржи право народа на самоопредељење; ’реалистичко’и ’идеалистичко’ начело били су у сукобу све док 1975. нису склопили ’примирје’ захваљујући хелсиншком процесу”, пише Рупел, па с Хелсиншке повеље скаче на Милошевића који је „деведесетих година прошлог века створио услове због којих је међународна заједница у неким случајевима дала првенство праву народа” над правом целовитости државе.

Рупел ту стиже до „Бадинтерове арбитраже која је 1991. без одобрења централне југословенске владе (Анте Марковића) закључила да имају делови југословенске федералне државе право да оснују своју државу”.„Тако је пресудио (Бадинтер) у случају Словеније коју је напала ЈНА. Тада се Милошевић још није одлучио на коначни обрачун с Косовом”, тврди Рупел уз опис „Косова и Војводине који су у Југославији имали сличан положај као републике, иако у склопу Србије”. Рупел ту пребацује Кучану да „заборавља на тај део балканске историје”. „Квартет (САД, ЕУ, Русија, УН) поставио је три јасна услова за решење косовског проблема: никако није могућ повратак на стање уочи 1999, када је Косово било под српским надзором, Косово не сме да се уједини ни са једном албанском државом или покрајином а међе између Србије и Косова остају непромењене”, наглашава Рупел.

„Једини проблем је што Русија није дозволила усвајање нове резолуције СБ УН која би олакшала коначно решење”, незадовољан је Рупел држањем Москве, а у наставку наводи аргументе у прилог независном Косову, од „права народа на самоопредељење које је искоришћено и у Словенији”, преко „недемократичног односа Срба према Албанцима и бруталног напада Милошевића на Косово 1999”, до „чињенице да Косово настаје на темељу истог права које је искористила Словенија 1991”. На том месту Рупел прозива и београдску „Политику” јер је објавила „вашингтонску депешу” и омела Словенију да прва или бар међу првима призна Косово. Да подсетимо, реч је о белешкама сада већ бившег политичког директора Рупеловог МСП-а из којих је произилазило да је администрација САД још 24. децембра прошле године уручила Словенији списак задатака које треба да спроведе на спољнополитичком плану током вођења ЕУ, а на првом месту је била детаљна разрада корака за признање Косова, чији смо сведоци били 17. фебруара.

Рупел је љут што Кучан својим изјавама „не само да поништава косовску независност”, него подрива и „стварање стотинак држава које су се спасле од колонијалне или неке друге ауторитарне владавине”. „Несхватљиво је”, поентира Рупел, да „нам Кучан, после толико година, као алтернативу ЕУ нуди неко југословенско братство и јединство”.