Научници исправљају „Доситејa”

– Основ за ову базу су извештаји руководилаца пројеката у текућем пројектном циклусу, а које су верификовали матични научни одбори. За сада, истраживачи имају могућност само да укажу на грешке у референцама које су већ унете, као и да означе дупликате. Група која се у оквиру Министарства бави израдом регистра истраживача припрема нови панел у коме ће бити могуће унети референце које руководиоци пројеката нису унели у систем, али ће бити могуће и додатно исправљање унетих података – истиче др Поповић и додаје да ће истраживачима бити омогућен нови рок за овај део посла.

Владимир Поповић (Фото Министарство просвете)

У координацији с Народном библиотеком Србије, ради се и на решењу које ће помоћи да се референце које постоје у бази Web of Science повежу с референцама које су уносили руководиоци пројеката у базу „Доситеј” и да се на тај начин реши проблем дупликата.

На наше питање када ће база бити доступна јавности, државни секретар одговара да ће бити објављена јавно чим се заврши уношење свих референци које недостају, као и њихова верификација. Наравно, додаје, увек је могуће да у регистру постоји одређени мали проценат грешака, али је основна идеја да имамо регистар истраживача који ће нам јасно дати одговор на питање ко може, а ко не може да учествује у новом пројектном циклусу.

– Критеријуми за учешће у новом циклусу су дефинисани Правилником о вредновању, избору, финансирању и праћењу пројеката из програма основног истраживања и основних усмерених истраживања и програма истраживања у области технолошког развоја, који је достављен члановима Националног савета за научни и технолошки развој на разматрање. Ти критеријуми су потпуно усклађени с оним дефинисаним у Правилнику о поступку, начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача, а који је два пута делимично измењен у овој години и то уз свеобухватне консултације с научном заједницом. Слободно можемо рећи да су ти критеријуми донекле релаксирани у односу на претходне. Додатно, истраживачима који се искључиво пројектно финансирају биће гарантована могућност да пређу на други пројекат, уколико онај на коме су предложени буде имао негативне рецензије – објашњава наш саговорник.

Он каже да је реално очекивати да број истраживача који испуњавају услове за учешће на конкурсу буде приближан броју истраживача који држава сада финансира.

Истраживачи, тврди др Поповић, немају разлога за страх да ће због евентуалних дупликата или непотпуних података бити погрешно бодовани.

– Полазна идеја Министарства је баш та: да ово буде регистар истраживача, а не регистар резултата претходног пројектног циклуса. За овај посао који сада радимо уопште није важно да ли је неко учествовао или није у претходном пројектном циклусу. Основни интерес Министарства јесте јавност у раду, па нема никакве потребе да истраживачи брину да ће бити оштећени. Суштина регистра и јесте у томе да сви могу да виде било чије резултате – објашњава др Владимир Поповић.

Он подсећа да је већина референци истраживача већ јавно доступна, само нису систематизоване на једном месту.

Подсетимо, овим поводом је пре неколико дана у Министарству просвете одржан састанак с руководством Синдиката науке. Истраживачи окупљени у овом синдикату инсистирају на „коректном регистру који ће садржавати све резултате с видљивим категоријама, где неће бити дуплирања радова и где ће он бити реалан показатељ броја истраживача који испуњавају услове да конкуришу у следећем пројектном циклусу”.

Како се очекује, следећи пројектни циклус ће бити за период 2018–2019. Предлог новог правилника о вредновању, избору, финансирању и праћењу пројеката из програма основног истраживања и основних усмерених истраживања и програма истраживања у области технолошког развоја достављен је члановима Националног савета за научни и технолошки развој и требало би да буде на дневном реду седнице која је заказана за сутра.